U svetlu zatezanja odnosa između EU i SAD, bivši predsednik ECB i nekadašnji italijanski premijer Mario Dragi pozvao je na kreiranje Sjedinjenih Evropskih Država.
Na ovaj poziv vredi obratiti posebnu pažnju, pogotovo ako se uzme u obzir da ga je uputio trenutno jedan od najuticajnijih mislilaca u Evropi, čije su ideje o jačanju konkurentnosti EU u velikoj meri oblikovale agendu aktuelne Evropske komisije.
U nastavku sledi više o njegovim najnovijim idejama koje idu u pravcu federalizacije EU.
EU konfederacija zaglavljena između federacija
Kao i većina uticajnih mislioca u Evropi, Mario Dragi takođe ukazuje na potrebu da države članice iskažu veći nivo međusobne solidarnosti i spremnosti za saradnju kako bi EU ostala u toku sa izazovima vremena. Međutim, za razliku od mnogih, on upozorava da puko okupljanje malih zemalja zajedno ne stvara po automatizmu moćan blok.
Kako ističe, to predstavlja "logiku konfederacije", odnosno pristup po kojem Evropa i dalje funkcioniše tako što svaka pojedinačna država članica zadržava svoje pravo veta u ključnim oblastima. Drugim rečima, kako se EU nalazi između američke federacije i ruske federacije, teško da sama može da se takmiči sa njima u svojstvu konfederacije. Kina, u kojoj jedna partija odlučuje o svim pitanjima, predstavlja priču za sebe.
U tom kontekstu, Evropa rizikuje da u budućnosti ostane sekundarni igrač na globalnoj sceni. Stoga Dragi naglašava da bi EU postala sila, onda mora da pređe iz konfederacije država u federaciju.
Dragijeva želja za federalnijom EU razvija se u globalnom kontekstu u kojem politička fragmentacija EU čini Uniju ranjivom na ekonomske i bezbednosne pretnje i spoljne pritiske velikih sila. Komparativni pregled oblasti u kojima je EU najuspešnija ukazuje na model koji Unija treba da nastavi da primenjuje kako bi ostvarila svoje ciljeve.
Prema Dragiju, tamo gde je EU već izabrala federalni put (monetarna politika, konkurencija, trgovina, jedinstveno tržište), postigla je konkretne rezultate i prepoznata je kao globalni trend-setter. Tamo gde se nije odmaklo u pravcu federalizacije, u odbrani, industrijskoj politici, spoljnim poslovima, Unija je tretirana kao "labava skupina država srednje veličine", koju je moguće podeliti i prema kojoj se postupa u skladu s tim.
Iz ovakve postavke izvlači upečatljiv zaključak, odnosno upozorenje, da tamo gde se trgovina i bezbednost presecaju, ono što predstavlja prednost EU neće moći da je zaštiti od njenih slabosti.
Ka pragmatičnom federalizmu
Pored toga što ume da prepozna pravi trenutak, Dragi je nesumnjivo dobar sa rečima. Kao što uvek iznedri upečatljive fraze i termine, tako je i ovog puta stavio u prvi plan ono što je nazvao "pragmatičnim federalizmom".
Ovde se insistira na pragmatičnom federalizmu umesto na klasičnom iz dva razloga: prvo, klasični federalizam (poput američkog i ruskog) izaziva zazor među građanima EU, s obzirom na to da je EU nastala u drugačijim okolnostima i sa drugačijom svrhom, u kontekstu raznolikih kultura i jezika od kojih se sastoji; i drugo, da bi se federalizovala u klasičnom smislu, Unija bi morala da dobije saglasnost svih država članica radi izmene ugovora.
Suštinski, što je predložena promena temeljnija i sadržajnija, to je potrebno utrošiti više energije da se postigne konsenzus. Klasična federalizacija je zato i dalje više utopijska zamisao.
Umesto toga, Dragijevo insistiranje na pragmatičnosti podrazumeva uži pristup. Prema njemu, one države članice koje su spremne za iskorake u oblastima u kojima postoji zajedničko interesovanje treba to i da učine. Ovde se, dakle, podrazumeva voluntaristički pristup dubljoj integraciji, i to je u skladu sa debatama o EU sa "više brzina".
Iako bi se u početku samo ograničeni broj država odlučio za federalističke iskorake, pretpostavka je da će, kako taj model bude donosio rezultate, i druge članice postepeno odlučiti da, kolokvijalno rečeno, "promene brzinu".
Kao ilustraciju, Dragi se oslanja na proces uvođenja evra. U našem okruženju, nedavno su i Hrvatska i Bugarska ušle u evrozonu, dok je Rumunija mogući sledeći kandidat. Kada bi se ovaj pristup primenio i na druge oblasti, poruka koja se šalje jeste da bi se kroz zajedničku posvećenost izgradila dublja solidarnost nego što bi bilo koji sporazum mogao da predvidi.
***
Uzimajući sve u vidu, Dragijev govor se može tumačiti kao pokušaj da se ohrabre članice da izađu iz svoje zone komfora.
Istovremeno, ostavljajući prostora za dodatnu diferencijaciju, odnosno za produbljivanje partnerstava tamo gde za takva partnerstva postoji prostor, to je poruka i za one koji i dalje imaju skeptičan stav prema daljoj evropeizaciji: što duže budu čekali, to se više povećava verovatnoća da će biti sve izolovaniji, a u sve komplikovanijem svetu, izolacija je recept za katastrofu.
(EUpravo zato.rs)