Jedno od najvažnijih dešavanja u Evropskoj uniji u januaru definitivno je bilo potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Merkosura, a zatim i slanje ovog sporazuma pred najviši sud Evropske unije na proveru zakonitosti, što su tražili pojedini evroparlamentarci, ali i brojni poljoprivrednici širom bloka.
Podsetimo, pregovori između EU i zemalja Merkosura (trgovinski blok koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) su jedan od najdužih i najkompleksnijih pregovaračkih procesa u istoriji EU i trajali su više od 25 godina. Potpisivanjem ovog sporazuma je okončan taj proces, ali čini se da će on svakako trajati još neko vreme, s obzirom na to da će se, po predlogu nekoliko poslanika, odlučivati da li su pojedine odredbe sporazuma u skladu sa osnivačkim ugovorima Evropske unije, što će biti posao Suda pravde EU u Luksemburgu.
Ovakav postupak mogao bi da potraje više od godinu dana, što bi usporilo sprovođenje dogovora postignutog prošle nedelje, dalo protivnicima sporazuma dodatno vreme da se organizuju i potencijalno oslabilo kredibilitet EU kao trgovinskog partnera.
Zamenik glavnog portparola Evropske komisije izrazio je žaljenje zbog odluke Parlamenta, naglasivši da ona dolazi u trenutku "kada EU mora da sprovede svoju strategiju diverzifikacije trgovine i pokaže da ostaje pouzdan i predvidiv partner".
Pre nego što se situacija sa trgovinskim sporazumom na ovaj način iskomplikovala, on je bio smatran dostignućem jedne generacije.
"Sporazum između EU i Merkosura je dostignuće jedne generacije. Za dobrobit budućih generacija. Živelo prijateljstvo između naših naroda i naših kontinenata", izjavila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je taj sporazum potpisala zajedno sa predsednicima Argentine, Urugvaja i Paragvaja Havijerom Milejom, Jamanduom Orsijem i Santijagom Penjom.
Zašto je ovaj sporazum važan za EU?
S obzirom na to da sam proces pregovora oko ovog trgovinskog sporazuma trajao neverovatnih 25 godina, postavlja se pitanje zašto je on toliko važan za EU, da ni posle dve i po decenije od njega nisu odustali?
"EU pokušava da podigne konkurentnost svoje privrede, koja je u poslednjih pet-šest godina ozbiljno poljuljana. EU ne samo da ima problem sa postepenim gubitkom udela na globalnom nivou, već i na unutrašnjem tržištu - istina, znatno sporijom dinamikom", objašanjava za EUpravo zato Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima, EU želi da pronađe nova tržišta, kako bi mogla da poveća izvoz i da kroz međunarodnu tražnju poveća industrijsku proizvodnju i samim tim svoj BDP.
"EU privredi definitivno ne odgovara aktuelno stanje sa protekcionizmom i fragmentacijom globalne privrede, koju su inicirale SAD i sada pokušava da kroz inicijative kakav je sporazum sa zemljama Latinske Amerike, pokaže da je protiv politike protekcionizma i ograničenja slobodne trgovine i slobodnog tržišta dok god su oni po fer uslovima. Kroz sporazum o slobodnoj trgovini sa Merkosurom, EU želi da smanji cenu svojih proizvoda na tako značajnom tržištu u smislu broja potrošača, ali značajno niže kupovne moći nego što je EU prosek. EU industriju generalno karakterišu visoki troškovi proizvodnje, usled više cene energenata, cene radne snage, kao i zavisnsoti od uvoza retkih metala, ali sve više I uvoza tehnologije", objašnjava naš sagovornik i dodaje da je EU najavila i pokretanje pregovra sa Indijom o slobodoj trgovini.
Glasno negodovanje
Sporazum je međutim, izazvao glasno negodovanje širom EU, pa su tako danima poljoprivrednici bili na ulicama Francuske, Belgije.
"Najviše bi ovaj sporazum na strani EU mogao da pogodi sektor primarne poljoprivredne proizvodnje, što uključuje i stočarstvo i preradu mesa. Teško je EU proizvođačima da budu konkurentni sa goveđim mesom, npr. koje bi dolazilo iz Brazila i Argentine, imajući uvidu ogroman stočni fond i niže troškove uzgajanaj stoke i prerade mesa", ističe naš sagovornik.
Pozitivno po EU je što je blok zadržao pravo zaštitnih mera, ukoliko bi roba iz Merkosura suštinski ugrozila evropske proizvođače.
"Stiče se utisak, da su u EU spremni da imaju pad konkurentnosti u okviru poljoprivrede, ali sa druge strane da to kompenzuju većim plasmanom industrijskih proizvoda na tržište zemalja Južne Amerike, u prvom redu, automobila i drugih prevoznih sredstava, uključujući i letelice, pa elektronske opreme, uređaja i mašina itd".
Evroparlamentarka Katarina Rot Nevedalova za EUpravo zato
Da nisu samo poljoprivrednici nezadovoljni ovim sporazumom, već im stranu drže i pojedini evroposlanici, svedoči i poslanica iz Slovačke, Katarina Rot Nevedalova.
Kako kaže za EUpravo zato, Parlament je veoma nezadovoljan sporazumom sa zemljama Merkosura, odnosno načinom na koji je predložen, dogovoren i potpisan od strane predsednice Evropske komisije.
"Zbog toga tražimo da se Evropski sud pravde izjasni o tome da li je u tom procesu bilo nepravilnosti i da li je sve bilo u skladu sa evropskim pravom. Podržavam zahtev da Sud pravde Evropske unije utvrdi da li je ovaj postupak zaista bio u skladu sa zakonom, jer smatramo da je Parlament u tim pregovorima bio zanemaren, a da nas je Evropska komisija faktički zaobišla kako bi, posle 25 godina, privela posao kraju i postigla dogovor. To je jedan deo problema", objašnjava naša sagovornica.
Ona, ipak, smatra da sporazum sa zemljama Merkosura u celini nije toliko loš koliko se na prvi pogled čini.
"On ima dve ključne komponente. Prva se odnosi na poljoprivredne proizvode i agrarni deo sporazuma, a poljoprivrednici koji protestuju imaju puno pravo da traže jednak tretman. Postoji bojazan da bi pojedine robe i proizvodi koji dolaze iz Merkosura mogli imati niže standarde, odnosno da njihov kvalitet ne ispunjava sve kriterijume koje moraju da zadovolje poljoprivrednici u EU. Zato od Evropske komisije, ali i kao Parlament i kroz Odbor za poljoprivredu, zahtevamo da se obezbede dovoljni nadzori, kontrole i standardi, i da svi uslovi budu ispunjeni sa strane zemalja Merkosura kada izvoze u EU, isto onako kako se to zahteva od evropskih poljoprivrednika. Posebno je važno da se poštuju fitosanitarni propisi i drugi regulatorni režimi", priča Rot Nevedalova.
Drugi deo, priča, odnosi se na to da poljoprivredni i prehrambeni proizvodi iz ovih zemalja ne smeju da ugroze naše tržište i naše proizvođače.
"Moramo da obezbedimo da ne samo kvalitet proizvoda, već i radni, socijalni standardi, kao i cene tih proizvoda, ne potkopavaju tržište EU, ne obaraju cene i ne dovode evropske poljoprivrednike u situaciju da ne mogu da opstanu. To su, ukratko, dve ključne teme ove rasprave, a ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati", zaključuje naša sagovornica.
Kako bi sporazum uticao na građane EU, a kako na Srbe?
Kada po strani ostavimo šta bi ovaj sporazum značio za privredu zemlje, koja, istina, indirektno utiče i na građane, postavlja se pitanje kako će najdirektnije njegove prednosti osetiti građani EU.
"Tu sada imamo dva ugla posmatranja. Građani su uglavnom cenovno orijentisani i odgovara im kada su cene jeftinije, pod uslovom da je zadržan kvalitet i da su ispunjeni bezbednosni standardi. Sa druge strane, to bi dovelo do pada prometa u domaćim firmama, ili bi one morale da se cenovno prilagode, što bi možda izazvalo i probleme profitabilnosti mnogih kompanija u toj oblasti. U dužem roku, ako se te firme gase izazivaju poslediceu smanjenja privredne akrtivnosti u zemlji i onda se to vraća svima kao bumerang. Dakle, svaka privreda ne zavisi samo od potrošnje, već i od proizvodnje i konkurentnosti te proizvodnje. U tom smislu, dobro je kada postoji jaka domaća proizvodnja, koja može da pokrije značajan deo domače tražnej i da deo izveze na međunarodno tržište", objašnjava Stanić iz PKS-a za naš portal.
A kada je reč o Srbiji, Stanić ističe da sporazum neće uticati ni direktno ni indirektno na naše građane, s obzirom na to da "ovaj sporazum ne bi trebalo da naruši privredu EU, koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner".
"Samim tim nije za očekivate da se desi prelivanje nekih negativnih efekata. Domaća proizvodnja mesa ima ozbiljnih siustemskih problema i na njenom oporavku treba raditi", zaključuje naš sagovornik.
Šta bi sporazum u konačnici doneo EU?
Inače, ako se ikada zaista bude završio ovaj proces i svi budu zadovoljni njime, sporazum između EU i Merkosura trebalo bi da stvori najveću svetsku zonu slobodne trgovine, koja će obuhvatiti oko 700 miliona ljudi i, kako je ranije saopštila Evropska komisija, bila bi najveća te vrste na svetu.
Kako se navodi plan je da se u velikoj meri ukinu carine i trgovinske barijere između EU i zemalja Merkosura.
Evropska komisija procenila je da bi sporazum mogao da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku do 39 odsto, odnosno 49 milijardi evra, čime bi se podržalo više od 440.000 radnih mesta širom Evrope.
Posebno velike mogućnosti se vide za automobilsku, mašinsku i farmaceutsku industriju, a EK je, kako bi ublažila trenutne proteste poljoprivrednika protiv planirane zone slobodne trgovine nedavno sastavila dodatne ekonomske zaštitne klauzule.
U slučaju štetnog povećanja uvoza iz zemalja Merkosura ili prekomernog pada cena za proizvođače iz EU, mogu brzo da se primene protivmere, što bi dovelo do privremene suspenzije carinskih pogodnosti.
Posebno intenzivno praćenje planirano je za uvoz proizvoda kao što su govedina, živina, pirinač, med, jaja, beli luk, etanol, agrumi i šećer.
Glavni razlog što je odugovlačeno potpisivanje sporazuma je zabrinutost poljoprivrednika zbog mogućeg priliva jeftinih proizvoda iz Merkosura, poput govedine i šećera, ali i mogući pritisak na snižavanje standarda proizvodnje. Ostaje da se vidi da li će se ovo sporno pitanje rešiti u narednim mesecima.
(EUpravo zato/JA)