U Mekdonaldsu pored jezera okruženog planinama, u centru švajcarskog grada Lugana, mušterija naručuje kafu.
"Mogu li da platim bitkoinom?", glasilo je pitanje, a radnik je pružio uređaj koji liči na terminal za plaćanje karticom.
To je zapravo aparat za plaćanje kriptovalutom, a Lugano ih je besplatno podelio lokalnim prodavnicama.
Kupac plaća beskontaktnim putem, koristeći bitkoin novčanik na svom telefonu. Račun iznosi 0,00008629 bitkoina, što je oko 7,52 evra.
Ko god da je kupio bitkoin, retko razmišlja o tome da ga koristi za kupovinu u prodavnici. Bitkoin se uglavnom posmatra kao investicija, i postoji stalna nada da će njegova vrednost rasti.
Ali u Luganu, u italijanskom delu Švajcarske, priča je drugačija.
Iako se sve i dalje može platiti u švajcarskim francima, oko 350 prodavnica i restorana sada prihvata i bitkoin.
Lokalna vlast je čak počela da prima kriptovalute za pojedine gradske usluge. Na primer, možete platiti boravak deteta u vrtiću bitkoinom.
"Ono što je sjajno kod plaćanja bitkoinom jeste osećaj slobode koji pruža. Više niste zavisni od finansijskog sistema sa posrednicima i njihovim troškovima", rekao je Nikolas koji je račun platio upravo na ovaj način.
On kaže da je u Švajcarskoj otkrio bitkoin kartice - unapred plaćene poklon kartice. Možete da kupite određeni iznos u švajcarskim francima, a potom ga prebacite u bitkoin na svoj digitalni novčanik na telefonu.
U centru Lugana, u glavnoj ulici punoj luksuznih radnji, nalazi se i prodavnica "Vintage Nassa", koja prodaje nove i polovne torbe i satove.
Vlasnik, Čerubino Fraj, kaže da prihvata bitkoin jer je provizija po transakciji niža od one koju naplaćuju kompanije za kreditne kartice.
Za bitkoin je uglavnom ispod 1%, dok za debitne kartice ide do 1,7%, a za kreditne i do 3,4%, mada to varira od zemlje do zemlje.
Na pitanje novinara BBC-ja da li mnogo posluje u bitkoinu, odgovorio je: "U stvarnosti, ne mnogo. Za sada sporadično, nekoliko klijenata. Ali korišćenje bitkoina je kao drvo koje raste, i to drvo će biti ogromno za pet do deset godina".
Sa kriptovalutom i kod doktora
Nedaleko od njegove prodavnice nalazi se sedište inicijative "Plan B" koju je 2022. pokrenuo grad Lugano u saradnji sa kripto-platformom "Tether".
Slovo B označava bitkoin, a cilj je edukacija građana o kriptovalutama i "pretvaranje Lugana u evropski centar za bitkoin".
"Hoću da vam ispričam o eksperimentu koji sam sprovela ovog jula", rekla je direktorka entra Mir Liponi. Objašnjava da je imala problem sa bankom, pa nije mogla da pristupi svojim sredstvima.
Tokom 11 dana joj je jedini način plaćanja bio bitkoin. Kaže da je eksperiment dobro prošao i da se u Luganu uglavnom može preživeti samo uz bitkoin.
"Nedostaje javni prevoz... gorivo takođe. U prodavnicamam prehrambene robe je u redu. Čak sam naručivala namirnice na kućnu adresu. Dosta medicinskih ustanova prihvata, ali ne i zubari. A još jedna važna stvar su računi struju. Njih za sada ne možete platiti bitkoinom", objasnila je.
Liponi dodaje da u budućnosti želi da vidi "cirkularne ekonomije u kojima ljudi zarađuju bitkoin, čuvaju ga i troše i njime plaćaju usluge".
Bitkoin - promašaji i uspešni primeri
Međutim, na drugim mestima slični projekti nisu zaživeli.
Salvador je 2021. proglasio bitkoin zakonskim sredstvom plaćanja uz američki dolar. Da bi podstakla korišćenje, vlada je građanima dala 30 dolara u bitkoinu preko aplikacije.
"Ljudi su jednostavno preuzeli aplikaciju, zamenili bitkoin za dolare i nikada više nisu koristili bitkoin", rekao je Vinsent Čarls iz firme "Unchain Data".
Ove godine je otišao u tu zemlju da vidi kako napreduje usvajanje bitkoina, i zaključio da ljudi mahom ne koriste kriptovalutu, a trgovci i pružaoci usluga je retko prihvataju.
Ipak, postoje i uspešni primeri iz sveta. Ljubljana je u jednom izveštaju u aprilu proglašena najprijateljskim gradom na planeti kada je reč o kriptovalutama, a sledili su je Hongkong i Cirih.
U Luganu, međutim, nisu svi oduševljeni. U parku uz obalu jezera nekada je stajala statua Satošija Nakamota, misteriozne osobe (ili grupe ljudi) koja je 2008. stvorila bitkoin.
U avgustu su vandali razbili skulpturu i bacili je u jezero.
"Zanimljivo je jer se ovde retko šta vandalizuje. Ljudi su uglavnom mirni. Retko se iskazuju snažna politička mišljenja", navela je lokalna meštanka Lucija.
Dodaje da je i sama skeptična prema kriptovalutama.
"Na Univerzitetu u Luganu gde studiram postoji klub koji promoviše bitkoin i sve što je vezano za njega. Iznenađujuće je što institucije poput mog univerziteta toliko promovišu kriptovalute. Mislim da su povezane sa kriminalom, dark vebom i malverzacijama. Mnogi ljudi izgube novac jer ulože u kriptovalutu", navela je.
Koliko je rizičan bitkoin?
Sergio Rosi, profesor ekonomije na Univerzitetu u Frajburgu, kaže da je bitkoin rizičan za trgovce u Luganu ili bilo gde na svetu, zbog njegove volatilnosti - vrednost može naglo da poraste ili opadne.
Zbog toga smatra da je važno da trgovci odmah konvertuju primljeni bitkoin u franke, evre ili drugu valutu koju štampa država ili centralna banka.
Ističe i reputacioni rizik jer se kriptovalute koriste u ilegalnim transakcijama, što može ugroziti ugled Lugana i njegovih finansijskih institucija.
Profesor Rosi upozorava i da se bitkoin čuva kod digitalnog posrednika, što nosi rizik.
"Ako platforma na kojoj je moj digitalni novčanik propadne, kriptovalute trenutno nestaju. I tako zauvek gubim taj iznos. Za razliku od toga, u Švajcarskoj su svi bankovni depoziti garantovani do 100.000 franaka. To znači da čak i ako banka propadne, taj iznos mogu da povratim", izjavio je za BBC.
Na kraju, gradonačelnik Mičel Foleti je odgovorio na pitanje da li ga brine mogućnost da Lugano privlači mafijaški novac.
"Ne. Možete koristiti i 'regularne' valute da činite dobre ili loše stvari. Isto je i sa bitkoinom. A mafiju više interesuje fiat novac za pranje novca. Kada prodaju drogu ili nešto slično, dobijaju gotov novac, a ne bitkoin, jer keš nudi veću anonimnost", poručio je.
Dodaje da bitkoin i dalje donosi pozitivne efekte Luganu i da je 110 firmi iz kriptosektora već došlo u grad ili je osnovano u njemu.
(EUpravo zato/BBC)