Evropska centralna banka (ECB) upozorila je da cene hrane u evrozoni već duže vreme rastu brže od opšte inflacije, što predstavlja izazov i za domaćinstva i za kreatore monetarne politike.
Dok se ukupna inflacija u zoni evra smirila i približila srednjoročnom cilju ECB-a od 2 odsto, banka navodi da je "inflacija hrane od 2022. godine izuzetna i uporna". Prema njihovim podacima, prosečna korpa namirnica danas košta trećinu više nego pre pandemije kovida-19, dok su cene hrane od 2015. godine porasle za više od 40 odsto.
Inflacija u evrozoni je sa rekordnih 10,6 odsto u oktobru 2022. godine pala na 2 odsto u poslednjim mesecima. Ipak, prema izveštaju Evropske komisije, svaki treći građanin brine da neće moći da priušti hranu koju želi da kupuje. ECB podseća da poskupljenja hrane posebno teško pogađaju domaćinstva sa nižim prihodima, jer hrana zauzima znatno veći udeo u njihovim rashodima.
Statistika pokazuje da su cene govedine, živine i svinjskog mesa od 2015. skočile između 38 i 44 odsto, dok su mleko, maslac, kafa, maslinovo ulje, kakao i čokolada u poslednjih šest godina značajno poskupeli. Dodatni pritisak stvaraju klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi – suše u Španiji dovele su do rekordnog rasta cene maslinovog ulja, a loše vremenske prilike u državama izvoznicama poput Gane i Obale Slonovače poskupele su kafu i kakao.
ECB ističe da su događaji povezani sa klimatskim promenama sve češći i da ozbiljno remete lance snabdevanja hranom. Uz to, rast cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali i veći globalni i lokalni prihodi, podstakli su potražnju, što dodatno podiže cene.
Zašto rast cena hrane zabrinjava ECB
Kupovina hrane je obavezna stavka u potrošnji i zato ima snažan uticaj na percepciju i očekivanja inflacije. Upravo ta očekivanja ECB pažljivo prati, jer su ključna za održavanje cenovne stabilnosti.
U okviru zvaničnog indeksa HICP, kojim se meri inflacija u evrozoni, cene hrane trenutno rastu najbržim tempom – 3,2 odsto. Njihov udeo u ovom indeksu iznosi oko 20 odsto, što je dvostruko više od udela koji ima energija. Zbog toga poskupljenje hrane, pa čak i proizvoda poput čokolade, kafe ili maslinovog ulja, ima jači efekat na ukupnu inflaciju nego rast cena energenata.
ECB navodi tri ključna razloga zbog kojih cene hrane trenutno imaju posebnu težinu:
- Otvorio se jaz između kretanja cena hrane i opšte inflacije, veći i dugotrajniji nego ranije.
- Cene hrane značajno oblikuju inflaciona očekivanja, presudna za odluke ECB.
- Poskupljenja hrane nesrazmerno pogađaju siromašnija domaćinstva.
Ako ECB proceni da je cilj od 2 odsto inflacije ugrožen, moglo bi doći do novog podizanja kamatnih stopa. To bi značilo skuplje kredite, manja ulaganja i slabiji privredni rast u celoj evrozoni.
(EUpravo zato/Euronews)