Evropska unija mora da ojača saradnju sa zemljama koje nisu članice, kako bi poboljšala protok teretnog železničkog saobraćaja. To je jedan od zahteva koji je Zajednica evropskih železničkih i infrastrukturnih kompanija (CER) objavila u svom najnovijem stavu (position paper) o najavljenoj EU Strategiji za luke.
Poboljšanje saradnje na železnici sa trećim zemljama moglo bi da omogući promet tereta većeg obima kroz strateške luke, ističe CER u dokumentu objavljenom krajem juna.
Osim toga, kao važnu meru za efikasnu distribuciju robe iz luka, CER navodi i razvoj intermodalnih terminala duž evropskih transportnih koridora, pri čemu je koridor Zapadni Balkan-Istočni Mediteran među najznačajnijima.
"Ništa bez železnice"
Evropski parlament je u januaru prošle godine pozvao na usvajanje jedinstvene Strategije za luke, a očekuje se da će je Evropska komisija objaviti tokom 2025. CER pozdravlja takav pristup i u svom stavu ističe ključnu ulogu železnice u povezivanju luka, posebno kombinovanog transporta, vozova i transporta pojedinačnim vagonima.
Ističe se da luke moraju da budu u središtu modernog, multimodalnog i klimatski otpornog logističkog sistema – a on mora biti integrisan sa železnicom.
Ipak, integracija železničke u lučke operacije značajno varira širom Evropske unije.
"Uprkos svojim prednostima, udeo železničkog saobraćaja ostaje nizak u mnogim evropskim lukama. Da bi se železnica u potpunosti iskoristila i za civilni i vojni transport, mora da postane ključni deo evropske strategije za luke. Ova strategija treba da postavi jasne mere za povećanje tržišnog udela železnice u lukama na najmanje 30%", naglašeno je u dokumentu.
Mere za unapređenje
CER poziva na ulaganja u železničku infrastrukturu u lukama, uključujući utovarne koloseke dužine 740 metara, zatim na digitalizovano upravljanje kolosecima i razvoj objekata za direktan pretovar tereta sa broda na voz. Takođe, smatra da planiranje železnice mora pratiti širenje luka, kako bi se izbegla buduća uska grla u saobraćaju.
Važan aspekt punog iskorišćenja luka jeste postojanje solidnih veza sa zaleđem. Iz tog razloga, evropska železnička zajednica poziva na ubrzani razvoj Evropskih transportnih koridora (European Transport Corridors – ETCs), kao i na širenje infrastrukture za kombinovani prevoz duž tih ruta.
Predložene mere za unapređenje železničkog saobraćaja u lukama EU:
- Investicije u železničku infrastrukturu u lukama, uključujući koloseke dužine 740 metara, digitalno upravljanje kolosecima i direktan prenos tereta sa broda na voz;
- Usklađivanje železničkog planiranja sa širenjem kapaciteta luka, kako bi se izbegla uska grla u budućnosti;
- Brža realizacija Evropskih transportnih koridora, za bolju povezanost luka sa zaleđem;
- Razvoj železničko-drumskih terminala duž koridora, radi efikasnijeg prevoza;
- Jačanje saradnje sa trećim zemljama, posebno kada se pristup lukama odvija preko teritorija van EU;
- Smanjenje troškova železničkog saobraćaja u lukama, kroz povećanje konkurencije i ciljanu finansijsku podršku (npr. za manevrisanje i pretovar);
- Revizija Direktive o kombinovanom transportu, radi veće podrške intermodalnom transportu i modalnom prebacivanju sa drumskog na železnički saobraćaj.
Treće zemlje – faktor koji se mora uzeti u obzir
Transportni koridori se protežu i van granica EU, zbog čega je poželjna saradnja sa zemljama koje nisu članice, navodi CER u svojim predloženim merama.
Neke strateški važne luke, bilo da se nalaze van teritorije EU ili imaju pristupne rute kroz zemlje van EU, ključne su za evropske transportne koridore. Evropska unija treba da poveća koordinaciju sa trećim zemljama i obezbedi značajna sredstva za unapređenje železničkog transporta do i od luka.
CER posebno istuče turski Tekirdag, kao i grčke luke Solun i Pirej. Tekirdag se povezuje sa koridorom Zapadni Balkan–Istočni Mediteran i Baltičko more–Crno more–Egejsko more.
Zemlje koje nisu članice EU pominju se i kao veoma značajne u kontekstu razvoja intermodalnih terminala.
"Postojeća infrastruktura železničko-drumskih terminala duž evropskih transportnih koridora je ključna za distribuciju robe iz prekookeanskih luka. Novi ili prošireni intermodalni terminali posebno su potrebni na koridorima Skandinavija–Mediteran, Zapadni Balkan–Istočni Mediteran i Rajna–Dunav, kako bi se obradio sve veći obim saobraćaja iz ovih luka", ističe se u izveštaju.
(EUpravo zato/Pluton logistics.com)