Evropska unija stavila je tačku na jednu od najdužih rasprava u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Posle više od deset godina pregovora, potvrđeno je da putnici zadržavaju pravo na naknadu štete ukoliko njihov let kasni duže od tri sata, kao i pravo na besplatan ručni prtljag.
Prema rečima Aleksandra Seničića, tokom pregovora avio-kompanije su snažno lobirale da se prag za isplatu odštete poveća sa tri na pet sati kašnjenja.
"Kompanije su godinama insistirale da se rok produži, ali Evropska komisija nije želela da donese odluku na štetu putnika. Ostaje pravilo da se naknada isplaćuje već nakon tri sata kašnjenja, što bi trebalo da podstakne prevoznike da budu efikasniji i bolje organizovani", objašnjava Seničić.
Ipak, on smatra da bi nova pravila mogla da imaju i neželjenu posledicu - rast cena avionskih karata.
"Kompanije će morati da planiraju dodatne troškove za moguće odštete. Na velikim i veoma prometnim aerodromima kašnjenja često nisu isključivo posledica rada prevoznika. Dovoljno je da avion propusti predviđeni slot za sletanje i da čeka naredni slobodan termin, što može da izazove višesatna kašnjenja. Zbog toga očekujem da će deo tog rizika biti ugrađen u cenu karata", kaže on.
Besplatan ručni prtljag ostaje, ali problemi nisu rešeni
Druga važna vest za putnike jeste zadržavanje prava na besplatan ručni prtljag. Međutim, prema Seničićevim rečima, ostaje otvoreno pitanje neujednačenih pravila među avio-kompanijama.
"Putnici danas ne moraju da vode računa samo o težini prtljaga, već i o njegovim dimenzijama. Razlike među kompanijama ponekad iznose svega nekoliko centimetara, ali to može da znači dodatni trošak od više desetina evra ukoliko prtljag mora da se čekira na aerodromu", navodi direktor JUTA-e.
Posebno je problematična praksa niskobudžetnih kompanija koje naplaćuju znatno više ukoliko se višak prtljaga otkrije neposredno pred ukrcavanje.
Pravila koja i dalje najviše smetaju putnicima
Seničić smatra da Evropska komisija i dalje zanemaruje pojedine probleme sa kojima se putnici svakodnevno suočavaju.
Jedan od njih odnosi se na povratne avionske karte. Kod većine prevoznika putnik gubi pravo na povratni let ukoliko ne iskoristi odlazni segment putovanja.
"Ako ste kupili povratnu kartu, trebalo bi da imate pravo da koristite oba leta. Dešava se da neko zbog posla ili privatnih razloga propusti odlazak, a zatim mora ponovo da kupuje kartu za povratak iako je već platio kompletno putovanje. To nema mnogo logike", smatra on.
Još jedna tema je gotovo potpuna nemogućnost povraćaja novca za avionske karte, čak i u situacijama bolesti ili drugih nepredviđenih okolnosti.
"Avio-industrija je praktično jedina grana u kojoj je povraćaj novca veoma ograničen. Putnici uglavnom moraju dodatno da kupuju osiguranje kako bi zaštitili svoju investiciju", ističe Seničić.
Srbija i Evropa: Različita pravila za putnike
Iako se često smatra da su prava putnika u Evropskoj uniji šira nego u Srbiji, Seničić tvrdi da to nije uvek slučaj.
Prema njegovim rečima, u Srbiji putnici imaju povoljnije uslove kada je reč o otkazivanju turističkih aranžmana. Dok je kod nas moguće otkazati putovanje bez značajnijih penala i do 45 dana pre polaska, u pojedinim evropskim zemljama penalni rokovi počinju već 90 ili čak 120 dana pre putovanja.
Slično je i sa žalbama putnika. U Srbiji postoje precizni rokovi za odgovor na reklamacije, dok u mnogim evropskim državama takvi rokovi nisu jasno definisani.
Šta se krije iza spora sa Wizz Airom?
Govoreći o aktuelnoj situaciji sa Wizz Air, Seničić ocenjuje da bi u pozadini mogla da bude zaštita domaćeg avio-prevoznika, ali upozorava da bez uvida u zvanične dokumente nije moguće donositi konačne zaključke.
"Moguće je da su u pitanju subvencije ili određeni uslovi poslovanja koje je kompanija imala na aerodromu. Takve stvari nisu neuobičajene u svetu, jer mnoge države na različite načine podržavaju svoje nacionalne avio-kompanije", kaže on.
Ipak, upozorava da bi eventualno smanjenje prisustva Wizz Aira u Beogradu moglo da ima direktne posledice po putnike.
"Ako kompanija prebaci deo operacija u Budimpeštu ili na druge baze, Srbija bi mogla da izgubi deo direktnih linija. To bi automatski značilo manje konkurencije i više cene karata. Najveći gubitnici u tom slučaju bili bi upravo putnici", ocenjuje Seničić.
On podseća da se Wizz Air u svojim argumentima poziva na Sporazum o otvorenom nebu koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom, a koji predviđa slobodan pristup tržištu za evropske avio-prevoznike.
Putnici dobijaju, ali izazovi ostaju
Odluka Evropske unije da zadrži besplatan ručni prtljag i pravo na odštetu za kašnjenja predstavlja važnu pobedu za putnike i potvrdu da njihova prava ostaju u fokusu regulatora. Međutim, brojna pitanja ostaju otvorena, od neujednačenih pravila za prtljag i komplikovanih procedura za povraćaj novca, do odnosa između država i avio-kompanija na sve konkurentnijem tržištu.
U takvim okolnostima, putnici će i dalje morati pažljivo da čitaju uslove putovanja, jer se iza prividno jeftine avionske karte često kriju pravila koja mogu značajno da utiču na konačnu cenu i iskustvo putovanja.
(M.A./EUpravo zato)