Reč je o Austriji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Norveškoj, za koje je Komisija objavila posebna mišljenja o opravdanosti i razmernosti mera koje su na snazi više od 12 meseci.
Komisija priznaje da se države suočavaju sa sigurnosnim izazovima i migracijskim pritiscima, ali naglašava da kontrole unutar Šengena moraju ostati privremena mera.
U Briselu smatraju da postoje učinkovitiji načini za rešavanje sigurnosnih pitanja bez ograničavanja slobodnog kretanja ljudi.
"Postoje učinkovitije i delotvornije alternative unutrašnjih graničnih kontrola", poručila je Komisija.
Kao primere navode policijske kontrole temeljene na proceni rizika, mobilnu biometrijsku identifikaciju i tehnologije za praćenje vozila.
Prema oceni Komisije, mnoge države već koriste nesistematske policijske provere temeljene na obaveštajnim podacima, koje se mogu dodatno proširiti i zameniti granične kontrole.
Kontrole pogađaju i okolinu
Evropska komisija upozorila je da unutrašnja granična kontrola ne utiče samo na na zemlju koja ih uvodi nego i na susedne države, kao i stanovnike pograničnih područja.
Na temelju provedene analize Komisija preporučuje da devet država postupno ukine postojeće kontrole te pritom u većoj meri koristi alternativne sigurnosne mere i jača saradnju sa susedima.
"Sloboda kretanja je temelj"
Izvršna potpredsednica Evropskekomisije za tehnološki suverenitet, sigurnost i demokratiju HenaVirkunen poručila je da je sloboda kretanja jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije.
"Šengen je jedno od najvećih evropskih postignuća. Simbolizira slobodu kretanja za više od 450 miliona ljudi. Naša mišljenja šalju jasnu poruku: kada se kontrole ponovno uvedu, one moraju ostati privremene i izuzetne", rekla je Virkunen.
(EUpravo zato/Index.hr)