Vlada u Berlinu navodno će smanjiti finansiranje velikih projekata Nemačke železnice iako se one već godinama suočavaju s hroničnim problemima sa tačnošću, zapuštenom infrastrukturom i nedostatkom investicija.
Kašnjenja i otkazivanja polazaka, naizgled beskrajne sitne popravke koje ometaju saobraćaj i to baš tamo gde se najviše vozom putuje na posao i prepuni vagoni to su samo neki od problema s kojima se suočavaju putnici širom Nemačke, koji u svakodnevnom životu moraju da se oslanjaju na Dojče ban.
Od dolaska na vlast početkom 2025. godine, vlada kancelara Fridriha Merca više puta je obećavala da će finansirati velike železničke projekte koji su pre toga bili planirani. Od 500 milijardi evra kontroverznog novog zaduživanja ove vlade, 150 milijardi evra namenjeno je za radove na železnici.
Kancelar Merc je nekoliko puta tokom 2025. potvrđivao da će "biti izgrađeno sve za šta su planovi završeni". Međutim, čini se da je vlada u međuvremenu ispotiha odustala od nekih od tih obećanja, a da je istovremeno usmerila više novca ka izgradnji novih auto-puteva.
Javni servis ARD prvi je izvestio o toj promeni o kojoj se saznalo jer su opozicioni Zeleni uputili u Bundestagu zvanično poslaničko pitanje vladi na koje ona mora da odgovori. Od predloženih popravki trasa ka istočnoj Evropi veza se odustalo, isto kao i od plana za elektrifikaciju glavne rute u istočnoj Nemačkoj. Ovo poslednje navelo je poslanicu Zelenih Paulu Pjehotu da optuži saveznu vladu da je ponovo ostavila na cedilu bivšu Istočnu Nemačku, koja ionako već pati od nedostatka investicija, piše DW.
Saobraćajni klub Nemačke (VCD), jedna od vodećih nevladinih organizacija u zemlji koja se zalaže za održivi transport, ocenila je za DW da je "neprihvatljivo izdvajanje tri milijarde evra iz budžeta za finansiranje izgradnje novih puteva i proširenja postojećih, dok se hiljade železničkih mostova širom zemlje ruše, a Dojče ban sve više propada".
Filip Kosok, stručnjak za železnicu u neprofitnoj organizaciji "Agora – promene u saobraćaju", za DW ukazuje da sadašnja savezna vlada zapravo više investira u nacionalnu železničku mrežu nego što se to radilo prethodnih godina, ali da, kako dodaje, dva problema i dalje postoje. To, naime, još uvek nije dovoljno za istinski moderan železnički saobraćaj i drugo – godine nedovoljnog ulaganja pod kancelarkom Angelom Merkel (2005-2021), a i njenim prethodnicima još uvek treba ispraviti.
Ovaj najnoviji potez odnosno smanjenja finansiranja, "samo će smanjiti poverenje" u nemačku vladu, jer se stanovnici muče da putuju na posao, a putuju "često zastarelim i preopterećenim" vozovima i prugama.
Iz Nemačkih železnica nisu javno komentarisali prijavljeni nedostatak finansiranja, ali su zato prošlog četvrtka počeli da promoviše novu inicijativu za čistije i bezbednije železničke stanice. U izjavi za DW, iz Dojče bana odbili su da kritikuju vladu zbog smanjenja troškova, rekavši da, "zbog ogromne potrebe za renoviranjem železničke mreže, renoviranje trenutno ima prednost nad novom izgradnjom i proširenjem".
U julu je Merc obećao da će učiniti "sve što je moguće" kako bi se nemački klimatski ciljevi ostvarili, uključujući CO2-neutralnost do 2045. godine. Prethodne vlade isticale su to da je široka upotreba javnog prevoza neophodan deo za ostvarenje tog cilja.
"Svako ko želi da postigne istinski prelazak transporta sa drumskog na železnički mora dosledno da nastavi da povećava finansiranje železničke infrastrukture. To je jedini način da železnica bude atraktivnija za putnike", kaže Aleksandar Kas Elijas, stručnjak VCD za železnički i javni prevoz. On takođe naglašava uticaj koji bi smanjenja imala na teretni saobraćaj, važan sektor koji se oslanja na Nemačke železnice.
Filip Kocok se slaže da je praktično nemoguće da Nemačka postigne C02-neutralnost bez "značajnog povećanja teretnog saobraćaja na železnici i udvostručavanja broja putnika koji se oslanjaju na vozove umesto na automobile". Ukazuju-i na takozvani plan "Dojčlandtakt" za železnički sistem zemlje, Kocok naglašava: "Vlada ima odličan plan u fioci, samo što ga ne preduzima."
"Dojčlandtakt" je strategija za razvoj integrisanog železničkog sistema širom Nemačke, kojim se koordiniraju vozovi na dugim relacijama, kao i lokalni i teretni i to na način koji obezbeđuje savršeno vreme povezivanja i što kraće vreme putovanja. Stručnjaci, međutim, ne očekuju da će biti sproveden pre 2070. godine.
Nedovoljno novca za osnovne usluge
Problemi su mnogo veći od ovog najnovijeg smanjivanja investicija, objašnjava Kas Elijas.
"Nažalost, savezna vlada je napravila dodatni korak unazad kad je u pitanju javni prevoz. Primer je tzv. "Dojčlandtiket", karta za regionalni i lokalni javni prevoz širom zemlje koja je od početnog mega-uspeha sa cenom od devet evra mesečno iz vremena kovida-19, poskupela na 63 evra mesečno od januara 2026. Štaviše, ne postoji plan za finansiranje koje bi održalo čak i trenutni nivo usluga Dojče bana i lokalnih sistema javnog prevoza. Odavno je jasno da je i demokratija ugrožena onda kada ljudi manje koriste autobuse i vozove", dodaje Kas Elijas i ukazuje da vlada ignoriše to koliko atraktivne alternative privatnim automobilima mogu biti, u nedovoljno povezanim, ruralnim područjima.
Nemačke železnice postale su poznate po tome da kasne i da su nepouzdane. Prošle godine, Dojče ban je obelodanio da je samo nešto više od 60 odsto vozova na dugim relacijama saobraćalo po redu vožnje.
Nova direktorka kompanije, Evelin Pala, dala je sumornu prognozu: "Da budem iskrena, stvari se za sada neće poboljšati", rekla je za list Zidojče cajtung.
A to što će biti manje finansiranja samo će dodatno pogoršati situaciju.
(EUpravo zato.rs)