Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, upozorio je da zbog birokratskih procedura i neadekvatne reakcije Evropske unije o boravku profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni, ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe.
Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci, gde je blokiran teretni saobraćaj i gde više od 50 kamiona stoji u koloni, Čadež je poručio da trenutna situacija ozbiljno ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost čitavih lanaca snabdevanja.
"To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u Evropsku uniju izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki", rekao je Čadež.
On je ukazao da, za razliku od ranijih globalnih kriza u lancima snabdevanja, poput onih izazvanih pandemijom kovida ili blokadom Sueckog kanala, trenutnu krizu nije izazvao spoljni faktor, već nefleksibilnost evropske administracije. Kako je naglasio, privrednici iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore već više od dve godine zajednički ukazuju na ovaj problem, kao i kompanije iz EU koje posluju u regionu, ali rešenja i dalje nema.
"Imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe koče i blokiraju", istakao je Čadež.
"Ovo je problem cele Evrope"
Dodao je da su kompanije veoma zabrinute zbog aktuelne krize, zbog čega je u obilazak prelaza došao i sa predsednikom Nemačko-srpske privredne komore Filipom Simovićem. Prema Čadežovim rečima, u poslednjih sedam dana samo u Nemačkoj uhapšeno je devet vozača, jer se evropska pravila prema profesionalnim vozačima primenjuju kao prema ilegalnim migrantima, što dovodi do ozbiljnih zastoja u snabdevanju i funkcionisanju evropske privrede.
"Ovo nije problem samo Zapadnog Balkana, već cele Evrope. Nadamo se da će evropska administracija imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se sada obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ugrožava sopstvenu ekonomiju", poručio je Čadež.
Mirko Bjelobrk, član Upravnog odbora Poslovnog udruženja "Međunarodni transport" izjavio je da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima trenutno jedini način da se glas prevoznika čuje u Evropskoj uniji, navodeći da kontakti sa evropskim institucijama traju od 2014. godine, a da su u poslednje tri godine dodatno intenzivirani i da je učinjeno sve kako bi se problem rešio. On je istakao da je država stala iza prevoznika i u okviru svojih nadležnosti uložila maksimalne napore da pomogne, te izrazio očekivanje da će zajedničkim delovanjem biti obezbeđeni uslovi za nesmetan rad međunarodnog transporta. Podseća da u Srbiji posluje nekoliko hiljada kompanija za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika.
Proširenje blokada
Predsednik Upravnog odvora Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović, naveo je da blokade teretnih terminala na graničnim prelazima nisu incident niti kratkoročni poremećaj, već sistemsko upozorenje ne samo za domaću privredu nego i za odnose između evropske i srpske ekonomije.
"Nemačka privreda je ekstremno pogođena ovim blokadama. Srbija izvozi u Nemačku robu u vrednosti od pet milijardi evra, zbog čega trenutna situacija dnevno donosi gubitak između 100 i 150 miliona evra", rekao je Simović.
Prevoznici zemalja Zapadnog Balkana započeli su u ponedeljak (26. januar) u podne blokade teretnog saobraćaja na graničnim prelazima sa zemljama Šengena, kao meru krajnje nužde, usled ograničenja boravka profesionalnih vozača tokom obavljanja svakodnevnih radnih aktivnosti. Najavljeno je i proširenje blokada na alternativne prelaze sa Bugarskom – Mokranje kod Negotina i Ribarce kod Bosilegrada.
Privredna komora Srbije, kako je saopšteno, radi na hitnom rešavanju ovog pitanja u saradnji sa komorama regiona. Kao moguća rešenja predloženi su uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u celoj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka, kao i izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rešenja.