Ono što se do sada događalo samo sporadično, od nedavno je postala uobičajena praksa. Našim državljanima koji su u Sloveniji napravili neki od prekršaja zabeleženih policijskim kamerama za video-nadzor saobraćaja, pa ih na licu mesta niko nije zaustavio ni uzeo podatke, kazne su počele da stižu na kućne adrese. Sa sve kaznenim poenima, koji se, poređenja radi, kod nas ne daju stranim državljanima.
Srećom i kod njih postoje prekršajni nalozi za manja prekoračenja brzine, pa može da se plati polovina iznosa, ali uz to sleduju i kazneni poeni i za strance. Pritom, kazne su veće nego kod nas, barem za sada, dok ne dobijemo novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Sa popustom 120 evra
Pre nekoliko meseci jedan naš državljanin boravio je nekoliko dana u Ljubljani gde je otputovao sopstvenim automobilom. Neposredno pred Novu godinu, stigla mu je "čestitka" od tamošnjeg "mesnog redarstva". Prekršajni nalog sa fotografijom na kojem se vidi njegovo vozilo i kompletnim obrazloženjem da treba da plati 120 evra zbog prekoračenja dozvoljene brzine kretanja.
Na mestu gde je maksimalna dozvoljena brzina 60 km/h, njegov automobil je prošlo brzinom od 77 km/h, što je zabeleženo kamerom sa overenim merilom. Za razliku od naše policije, koja izmerenu brzinu smatra konačnom, u Sloveniji, kao i u mnogim drugim zemljama, uvažava se i određena tolerancija. Zato u ovom prekršajnom nalogu piše da je izmerena brzina 77, ali da se, nakon uračunate ispravke u skladu sa dozvoljenim "sigurnosnim odstupanjem", smatra da je 72 km/h, pišu Polovni automobili.
Koliko tolerišu
Gledano u procentima, ispada da je tolerancija čak 6,5 odsto, što je zaista fer, ali je u skladu sa njihovim Zakonom o pravilima cestovnog prometa kazna za 12 km/h više od dozvoljenog, 120 evra. Kako su uspeli sa ovog sajta da saznaju, u slovenačkoj saobraćajnoj policiji, kod njih se pri merenju brzine primenjuje tolerancija kako bi se uračunale moguće greške mernog uređaja koje predviđa i sam proizvođač, jer se zna da ne postoji nijedno merilo na svetu koje se smatra apsolutno tačnim.
Međutim, kažu da ne postoji neki fiksni broj propisan direktno u pomenutom zakonu već se sigurnosna odstupanja formiraju kroz praksu i pravilnike o mernim uređajima. Spisak odstupanja, ali i predviđene novčane kazne možete pogledati ovde: SPEEDINGEUROPE+1 .
Konkretno, u njihovoj praksi je to oko 7 km/h za brzine do 100 km/h, oko 8 km/h za brzine od 100 do 150 km/h i oko 9 km/h za više od 150 km/h. Dakle, ako nekome izmere da je vozio 120 km/h, kazna će biti kao da je bilo 112 km/h, jer se onih 8 km/h ne računa.
Nema diskriminacije
Ono što je interesantno je da kamere kod njih odavno beleže različite saobraćajne prekršaje, a kao i kod nas, najviše ih ima za prekoračenje brzine i za prolazak kroz crveno svetlo na semaforu. Novost je što na te kamere sada moraju da paze i naši vozači.
U većini dosadašnjih slučajeva, tamo smo bili sankcionisani samo ako nas na licu mesta zaustavi policija, dok su kazne za brzinu ili nepropisno parkiranje samo u retkim slučajevima stizale u Srbiju. U slovenačkoj policiji potvrdili su za Polovne automovile da tu nema nikakve "diskriminacije" i da ne prave nikakvu razliku između svojih i stranih državljana, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze.
Moguća i zaplena vozila
Uz nalog je stiglo i kompletno obrazloženje da vlasnik vozila, ako prihvata odgovornost, može da plati polovinu iznosa i time se postupak obustavlja, ali se prekršiocu dodeljuju tri kaznena poena. Po njihovim propisima, to važi i za strance, a sistem je vrlo sličan našem, kada prođu 24 meseca od dana kada je prekršaj počinjen, poeni se brišu iz evidencije. Takođe, ako neko uspe da skupi 18 kaznenih poena, njegova vozačka dozvola od tog trenutka u narednih godinu dana prestaje da važi na teritoriji Republike Slovenije. U skladu sa Članom 50. (stav 11.) njihovog Zakona o vozačima, ukoliko onaj ko je to uspeo, bude zatečen da ipak vozi, kazna je 1.000 evra. Osim toga, vozilo će mu, po Zakonu o pravilima cestovnog prometa, privremeno biti zaplenjeno.
Ukoliko smatra da nije kriv, ili nije on sam upravljao vozilom, nego neko drugi, ponuđeno mu je i preporučeno da to napiše u Obrazcu za odgovor koji je stigao uz nalog. Kao i kod nas, ima pravo da podnese i zahtev za sudsko odlučivanje, o kojem će, ako bude podnet, najpre odlučivati prekršajni organ. Tek ako taj organ ne promeni svoj stav nakon obrazloženja okrivljenog, pokreće se postupak pred sudom, što naravno podrazumeva troškove postupka uz napomenu da se u tom slučaju više ne može platiti samo polovina, nego ceo iznos kazne.
Šta ako ne platiš
S obzirom na naš mentalitet, glavno pitanje za većinu naših vozača je šta će se desiti ako mi tu kaznu, bilo da je izrečena sudskom presudom ili prekršajnim nalogom, jednostavno ne platimo. Oni nam to sve lepo pošalju i obrazlože, a mi se "pravimo mrtvi". Ništa ne odgovaramo i ne plaćamo. U tom slučaju, kada prođe 30 dana od dana pravosnažnosti presude, njihovi propisi predviđaju prinudnu naplatu. Iskreno, nismo sigurni na koji način bi ta prinudna naplata mogla biti izvršena ako se u naredne tri godine više ne pojavimo u Sloveniji.
S druge strane, ako se vlasnik vozila snimljenog u prekršaju ponovo uputi u tu zemlju, bez obzira na to da li je došao sa onim istim, ili nekim drugim automobilom, a nije prošlo tri godine koliko je po njihovom Zakonu o prekršajima potrebno vremena da izvršenje presude zastari, onda će mu verovatno biti sve naplaćeno i to sa kamatom.
(EUpravo zato/Polovni automobili)