U Čeneju se tovni pilići uzgajaju na podlozi koja se pravi od prirodnih materijala: piljevine i mineralnih sedimenata, a od koje se kasnije pravi organsko đubrivo. Tako se ostvaruje povoljan uticaj na životnu sredinu – smanjuje se količina otpada, čuvaju se resursi, smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a farma posluje efikasnije.
"Prostirka nastaje po našoj recepturi koja je rezultat višegodišnjih proba i istraživanja. Karakteriše je veća moć apsorpcije u odnosu na standardne vrste materijala koja se korste kao stelja", rekao je Slobodan Predojević iz "Mivake".
Nakon četrdesetak dana, kada istekne vek njene upotrebe, prostirka na kojoj ostanu i organske materije tokom uzgajanja pilića je u fazi stajnjaka i ide na kompostiranje.
"Sam proces kompostiranja mi obavljamo bez bilo kakvih dodatih agenasa, bilo da su hemijski ili mikrobiološki. Posle prvog koraka, koje se naziva grubo prosejavanje komposta i obavljanja njegovog zrenja u periodu od petnaestak dana, taj kompost dolazi na finalno, fino prosejavanje. Daljom preradom komposta se dobija granula čvrstog organskog đubriva", objasnio je Predojević.
Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) finansirao je nabavku dve mašine za transport i prosejavanje ovog materijala, čime se zatvara ovaj proces.
Kreditna linija za zeleno finansiranje (skraceno GEFF) je program Everopske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji obezbeđuje sredstva za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima – stanovima, porodičnim kućama i stambenim zgradama, kao i za preduzeća koja proizvode ili prodaju iste. Programom je predviđeno finansiranje na tržištima Zapadnog Balkana, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, a ukupan iznos kreditne linije je 85 miliona eura.
Zahvaljujući ovoj mehanizaciji, povećan je obim proizvodnje organskog đubriva za 12%, dok je upotreba fosilnih goriva ovim inovativnim rešenjem smanjena za 11%. Procenjeno smanjenje ugljeničnog otiska do kojeg će ono dovesti iznosi 6.500 tona CO2 ekvivalenta godišnje, što je količina koju za isti period apsorbuje oko 295.500 stabala drveća.
Milan Doroslovački, privatnik iz Bečeja ovo đubrivo koristi na svojoj farmi kaktusa već godinu dana, a kako je naveo, jedan od kaktusa koje uzgaja je za samo godinu dana izrastao 120 cm – čak četiri puta više nego prethodnih godina, kada je negovan na drugačiji način.
"I moj deda i tata i cela porodica smo stalno iznosili stajnjak prikolicama na naše njive i ja sam tako naučio da je to dobro i korisno. Mogu da kažem da je stajnjak jedna zaista lekovita stvar", zaključuje Doroslovački.
Organsko đubrivo dobijeno preradom prostirke, kako navodi Predojević, uspešno se primenjuje u obnovi tla rudničkih jalovišta.
Rešenje za unapređenje upravljanja neopasnim organskim otpadom sa farmi realizovano je u okviru projekta "Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice", koji sprovodi Program Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz finansijsku podršku GEF-a.
Ovo rešenje jedno je od 14 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju koja su od 2022. godine sprovedena u okviru projekta "Cirkularne zajednice" zahvaljujući podršci GEF-a u ukupnom iznosu od milion dolara.
Finansiranje putem GEFF-a odvija se preko lokalnih partnerskih finansijskih institucija (PFI) koje kreditnu liniju koriste za finansiranje zajmoprimaca koji zadovoljavaju utvrđene kriterijume prihvatljivosti za ulaganja u prihvatljive projekte.
(EUpravo zato)