Menja se udeo zemalja EU u BDP-u: Prošlo je 20 godina, a na vrhu je ista država

Evro Foto: Andrey_Popov/Shutterstock

Udeo svake zemlje Evropske unije u ukupnom BDP-u Unije menja se tokom vremena, pa je očekivano i da je tokom prethodnih 20 godina nastala velika promena.

Ekonomija EU u velikoj meri zavisi od nekoliko zemalja, posebno od njene "velike četvorke", a upravo su Nemačka, Francuska, Italija i Španija u 2025. godini činile 61% BDP-a EU. Ipak, udeo se vremenom promenio, a prema istraživanju Eurostata, smanjen je sa 67,9% 2005. godine, na 65,3% 2015. godine, a zatim na 61% 2025. godine.

Gotovo četvrtina BDP-a EU dolazi iz Nemačke

Uprkos inflaciji, ratovima, krizi izazvanoj sušom i toplotnim talasom, Nemačka je ubedljivo najveća ekonomija Evropske unije. 2025. godine učestvovala je sa 24,1% u ukupnom BDP-u EU, koji je tada iznosio 18,8 biliona evra, od čega je Nemačka ostvarila oko 4,5 biliona evra.

Sledi Francuska sa udelom od 15,9%, a potom Italija sa 12%. Na četvrtom mestu je Španija, koja ima jednocifreni udeo od 9%, pa zajedno, "velika četvorka" čini 61% BDP-a Evropske unije. Holandija je peta, sledi Poljska, pa Belgija, a najboljih deset kompletiraju Švedska i Irska. Najmanji udeo imaju Austrija, Danska i Rumunija.

15 zemalja zajedno proizvodi samo 11,2% BDP-a EU

U 15 zemalja Evropske unije, udeo BDP-a je manji od 2%, a zajedno čine samo 11,2% ekonomije EU.

Češka (1,8%), Portugal (1,6%), Finska (1,5%), Grčka (1,3%) i Mađarska (1,2%) i dalje imaju udeo veći od 1%, dok su najmanji udeli BDP-a zabeleženi su na Malti (0,1%), Kipru (0,2%), Letoniji (0,2%) i Estoniji (0,2%).

Kada se uporede udeli u BDP-u tokom poslednjih 20 godina, neke zemlje su zabeležile značajne promene, bilo pozitivne ili negativne, pa su u dve decenije, koliko je ovo istraživanje obuhvatilo, Italija i Francuska najveći gubitnici.

Italija je 2005. činila 15,6% BDP-a EU, dok je njen udeo 2025. pao na 12%, dok je Francuska sa 18,4% pala na 15,9%. Nemačka je tokom poslednjih 20 godina zabeležila veoma mali pad, od samo 0,1 procentnog poena.

Poljska najveći dobitnik

Poljska je zabeležila najveći rast udela u ukupnom BDP-u EU. Njen udeo povećan je sa 2,6% 2005. godine na 4,9% 2025. godine, a rast su zabeležile i Irska i Rumunija.

BDP po stanovniku je drugačiji pokazatelj

Promene u BDP-u ne uzimaju u obzir veličinu stanovništva, on uglavnom pokazuje ukupnu veličinu ekonomije neke zemlje.

BDP po stanovniku izražen u standardima kupovne moći (PPS) često se koristi za poređenje zemalja, jer se troškovi života značajno razlikuju širom EU, a širom Evrope, razlikuju se i godišnje bruto prosečne zarade.

"Srbija u vrhu evropskih zemalja po rastu BDP-a, sa izrazito niskom stopom javnog duga"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija po stopi rasta BDP-a među najboljima u Evropi i da ima izrazito nisku stopu javnog duga i deficit koji nije visok, a koji će biti do tri odsto.

"Nama će svaka godina sledeća biti - sa nižim deficitom, kada budemo imali deficit jedan, dva ili tri odsto, što je sve dozvoljeno i u skladu sa dogovorom sa MMF-om, dakle naš deficit će biti do tri odsto, nije naš deficit osam, devet i 10 odsto kao u Rumuniji, Mađarskoj i mnogim drugim zemljama", rekao je Vučić i dodao da je stopa javnog duga Srbije 43 odsto i da je izrazito niska, a da je bila 79 odsto kada je on postao predsednik vlade:

"Zato što smo ispunjavali obaveze, koje nam je nametnuo prethodni režim, danas je, posle godina migratorne krize, pandemije, Ukrajinskog rata, iransko-američkog sukoba i svega ostalog, naša stopa javnog duga svega 43 odsto. Ali šta vam taj čovek nije rekao? Nama raste BDP, u apsolutnom iznosu će svaki deficit koji budemo imali biti veći, jer nam je BDP tri puta veći nego ranije", kazao je Vučić.

(EUpravo zato/Euronews)

TAGOVI