Živinarstvo u našoj zemlji ima veliki potencijal: Gde je Srbija u ovom sektoru u odnosu na Evropsku uniju?

Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, ali kao i sve grane poljoprivrede, susreće se za brojnim izazovima. Za EUpravo zato o tim izazovima u sektoru govorila je Sanja Čelebićanin, direktor PU "Zajednica Živinara".

MONDO/Stefan Stojanović Pilići, živinarstvo u Srbiji

Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, jer se radi o proizvodnji koja pored što zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, pilenki za odgoj koka nosilja, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa.

Sanja Čelebićanin, direktorka PU "Zajednica Živinara" za EUpravo zato kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 128.000 tona mesa živine.

"Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko 5 miliona koka nosilja. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima- eksploatacioni ciklus)", navodi ona.

Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemlje uvoznice, konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu, navodi naša sagovornica.

"Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva - Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošiljke u međunarodnom prometu", navodi ona. 

Izvoz 

Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

"Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor", navodi ona.

MONDO/Stefan Stojanović  Živina

Prema njenim rečima, količine izvoza su oko 60% manje u odnosu na uvoz ( zamrznto meso živine iz EU, Rusije...) Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso - GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garnacije da živina nije hranjena GMO hranom. Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu", pojašnjava Čelebićanin i dodaje:

"Kada dobijemo dozvolu za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda izvoziti. Naši proizvođači su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta".

Problemi u sektoru

Na pitanje novinara koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, ona kaže da su to pre svega dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imunoprofilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru titra antitela - imunološkog odgovora.

"Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata - dakle i gazdinstva koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani. trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Ne možemo dokazati parvo stanje, jer nemamo sva jata u registru,  prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava", nabraja sagovornica EUpravo zato.

Hormoni u pilećem mesu - teorije zavere i realnost

Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost?

"Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjenje supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvoljenih supstanci kao što su antibiotici , jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane ljudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticide", navodi naša sagovornica.

Ona ističe sa se u ovom kontekstu može govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju uzorci po planu.

Naglašava da snabdevanje potrošča treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom.

"Nikada ne možete govoriti o 100% sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavljanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta", navodi stručnjakinja.

Gde smo u odnosu na EU?

Kada su u pitanju zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još ne formalna članica, mora da se uskladi, naša sagovornica tvrdi da su zakoni harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavljivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine.

"Primedbe Evropske Komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlja živine, i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa - Program mera zdravstvene zaštite. Potrebno je izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidljiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer - tove piliće 1000 ili više komada i slično", objašnjava direktorka PU Zajednica živinara.

"Na dobrom putu da postignemo cilj"

Na pitanje novinara  na čemu se trenutno radi u sektoru, a šta bi trebalo uraditi kako bi se unapredila ova poljoprivredna grana, Čelebićanin kaže:

"Trenutno radimo puno sa Upravom za veterinu. PU" Zajednica Živinara" Srbije i Privredna Komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarska Akademija, Veterinarski institut i veterinari na terenu kako bi formirali radnu grupu za Pravilnik vezano za Salmonele, kako bi smo zatim edukovali i pozvali farmere da prijave svoja jata".

Ona kaže da su edukacije jako važne.

"Održali smo edukacije u sedištima Regionalnih Privrednih Komora (njih 11) za farmere, proizvođače, veterinare. Vetrerinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama", navodi Čelebićanin.

Sanja i njene kolege su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji.

"Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo željeni cilj- popis gazdinstava i jata živine, kontrola zdravlja živine, kontrola i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp", zaključuje direktorka PU Zajednica živinara.

(M.A./EUpravo zato)