Svakog jutra porodica Milošević iz sela Brežđe kod Mionice vredno započinje svoj dan uz krave i koze.
Kada su Marko, Danijela i njihov sin Nemanja pre osam godina odlučili da dođu u ovaj kraj I kupe imanje, na njemu nije bilo ničega zanimljivog. Danas je to sasvim drugačija priča, a u međuvremenu su postali poznati po uzgajanju buša, krava autohtonih za naše područje.
U početku su dosta eksperimentisali kako bi pronašli ono što im najviše odgovara i onda su se odlučili za gajenje buša i alpskih i nubijskih koza.
Nakon što ih ujutru pomuzu, otvaraju se kapije i one su slobodne da šetaju po livadama i šumama. Životinje tako borave u prirodi i mnogo su zdravije, a samim tim i mleko koje daju.
"Odabrali smo ih iz mnogo razloga, pre svega, zato što su otpornije na svoje okruženje i manje jedu. Tokom dana ih praktično vrlo malo viđamo, osim ako ne želimo da ih obiđemo iz nekog razloga. Same su na 15 do 20 hektara zemlje i nemaju mnogo veze sa nama, osim ako same ne žele da nam priđu. Uglavnom tamo spavaju i odmaraju se u šumama i vrtačama, zavisno od vremena. Dolaze jednom ili dva puta dnevno samo da popiju malo vode i to je to", objasnio nam je Nemanja (19) kako izgleda briga o bušama.
Kako ističe, sve se odgaja na ekstenzivan način što znači da im ne daju nikakve koncentrate, čak ni prekrupu, već se životinje hrane isključivo onim što pronađu na livadama i u šumama.
“Od njihovog mleka pravimo različite proizvode poput kefira, surutke i različitih sireva. Zaista se trudimo da njima, ali i nama, bude što lepše, jer što je njima lepše, to će proizvodi biti kvalitetniji, a njihov životni vek duži. Buše su posebne jer su sa ovog područja i mnogo su prilagodljivije naročito kada je reč o tome šta mogu da jedu, jer su navikle na biljke koje ovde rastu. To mnogo znači kada su uslovi sušni, kao ovog leta, i kada livade nisu bogate. One mogu da jedu mnogo više različitih stvari nego, na primer, neke hibridne krave. Buše su veoma fleksibilne, mogu da pređu i na brst, a zimi smo videli da jedu i koren biljaka ili koru drveta. One su navikle na naše zime, ali i topla leta”, istakao je za EUpravo zato mladić koji se kao mali interesovao za baštovanstvo i gajenje povrća, ali kaže da “sada više voli životinje”.
“Zadovoljni smo onim što imamo, pa ćemo videti kako će se sve dalje razvijati”, dodao je.
Za gajenje buša je potrebno strpljenje, jer kako objašnjava Nemanjin otac Marko, treba čekati da krava poraste, pa godinu dana da ima tele, pa potom da i ono poraste, i “onda se načekaš da popiješ čašu mleka”.
Ali, blagodati su velike jer je njihovo mleko kvalitetnije. Međutim, kako ističu naši sagovornici, bitno je promeniti i svest kod potrošača i da to nije samo jedna lepa priča već je važno znati odakle do naših domova stiže, recimo, sir, kako je napravljen i da li ima određene aditive i slično. Važno je da znamo kakvu hranu jedemo.
Njihovo imanje je samo jedan deo zanimljivog koncepta Biodistrikt Kolubara, jedinog biodistrikta u Srbiji.
Nemanja nam je objasnio šta se podrazumeva pod tim pojmom.
“Pre svega, gledamo kako možemo na neki način da se dopunjavamo, jer svako ima nešto što drugi nema. Mnogi gaje povrće, a mi nemamo povrće. Neko prodaje voće, a mi ga nemamo, ali zato, sa druge strane, imamo mleko. To vidim kao jednu saradnju u kojoj možemo da se dopunjavamo, ali i kao priliku za male proizvođače da se ujedine, da imamo širi izbor proizvoda. Kada se mali proizvođači udruže, imamo mnogo više proizvoda i čini mi se da svi dobijaju ono što im pripada”, istakao je.
Šta je biodistrikt?
Najbliže ovoj zamisli bi bile nekadašnje zadruge. Zamislite da se na jednom mestu okupe poljoprivrednici, proizvođači, ali i ljudi koji se bave turizmom ili kulturom kako bi se međusobno pomagali i razvijali područje na kome žive.
Biodistrikti su zasnovani na organskoj proizvodnji, zaštiti životne sredine i saradnji različitih aktera na određenoj teritoriji. Njihov cilj je da povežu lokalne resurse, proizvodnju, privredu i zajednicu kako bi se teritorija razvijala na održiv način.
Kao integrisan pristup, biodistrikti povezuju poljoprivredu, proizvodnju i potrošnju hrane, prirodne resurse, turizam, privredu, kulturu i obrazovanje, stvarajući uslove za dugoročni razvoj i unapređenje kvaliteta života. Za razliku od pojedinačnih projekata ili sektorskih politika, oni počivaju na saradnji različitih aktera i zajedničkom delovanju na nivou teritorije.
Prvi biodistrikti nastali su početkom 2000-ih godina u Italiji i Francuskoj, a danas se pod različitim nazivima kao što su biodistrikti, organski distrikti, bioregioni, ekoregioni i ekodistrikti, razvijaju u brojnim zemljama Evrope i sveta. Ovaj model prepoznat je i u okviru politika Evropske unije, što dodatno potvrđuje njegov značaj.
Iako za sada postoji samo jedan ovakav model u Srbiji, potencijal je veliki. Kvalitetno poljoprivredno zemljište, bogat biodiverzitet, prirodno i kulturno nasleđe, lokalna gastronomija, tradicionalna znanja i rastuće interesovanje za organske i lokalne proizvode predstavljaju dobru osnovu za njihovo uspostavljanje. Istovremeno, brojni razvojni potencijali ostaju nedovoljno povezani i iskorišćeni, što ukazuje na potrebu za podsticanjem razvoja ovakvih modela.
Kako to izgleda u praksi?
Prema Akcionom planu za razvoj organske proizvodnje Evropske unije, biodistrikt je geografsko područje u kojem poljoprivrednici, građani, turistički sektor, udruženja i javne vlasti sklapaju sporazum o zajedničkom upravljanju lokalnim resursima zasnovanom na principima i praksama organske proizvodnje, sa ciljem ostvarivanja ekonomskih, društvenih i ekoloških koristi za teritoriju)
U Srbiji je proces uspostavljanja biodistrikata započet 2023. godine, kada je Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje "Serbia Organika" pokrenulo inicijativu za ubrzanje razvoja organske proizvodnje i podršku ruralnim područjima. To je dovelo do osnivanja Biodistrikta Kolubara 2024. godine, prvog biodistrikta u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Njega čine organska porodična gazdinstva, eko-turistička gazdinstva, mala i srednja preduzeća, mladi, udruženja žena seoskih područja, učenici, nastavnici, istraživači...
“Zajedno gradimo bolje mesto za život u kome su cenjene sve vrednosti i nasleđe ovoga kraja”, piše na sajtu Biodistrikta Kolubara koji se nalazi na zapadu naše zemlje, a jedinstven je i u čitavom regionu.
U praktičnom smislu, biodistrikt funkcioniše kroz saradnju različitih aktera koji deluju na istoj teritoriji bilo da su to poljoprivredni proizvođači, turistički i ugostiteljski sektor, organizacije civilnog društva, lokalne samouprave, građani ili potrošači. Njihovo zajedničko delovanje usmerava razvoj geografske oblasti ka održivom sistemu proizvodnje, prerade i potrošnje.
Mogućnosti primene biodistrikta u Srbiji
Glavna ideja je da se postojeći lokalni resursi i razvojni potencijali povežu kako bi se razvijale različite geografske celine. U brojnim područjima postoje takvi uslovi za umrežavanje, ali oni nisu uvek dovoljno povezani i usmereni ka zajedničkim ciljevima. Zato bi i u drugim delovima naše zemlje mogli da se uspostave biodistrikti čiji učesnici će se redovno sastajati, razmenjivati proizvode i ideje, održavati brojne događaje i slično.
“Kod nas inovacije nastaju u bašti, na terenu, kroz saradnju i solidarnost. Zato Kolubara nije samo geografija, već zajednica u kojoj je promena moguća. Spajamo viševekovnu poljoprivrednu tradiciju i organske poljoprivrednike sa savremenim naučnim istraživanjima, primenjujući ih na našim imanjima, čime stvaramo jedinstvenu osnovu za održivi razvoj”, ističu iz Biodistrikta Kolubara
(EUpravo zato)