Srbija poslednjih godina beleži rast izvoza poljoprivrednih proizvoda i značajan trgovinski suficit u ovoj oblasti, ali pred njom su i izazovi koji kreću od usklađivanja sa sve strožim standardima Evropske unije do prilagođavanja klimatskim promenama. Upravo tu svoju ulogu vidi Holandija, zemlja koja je globalni lider u poljoprivrednim inovacijama i tehnologijama.
O tome kako se znanje i iskustvo holandskih instituta i kompanija može preneti na domaće proizvođače, šta će doneti otvaranje kancelarije Poljoprivredne mreže u Beogradu i koje nove mogućnosti za saradnju se otvaraju za Srbiju i region, razgovarali smo sa regionalnim atašeom za poljoprivredu u Ambasadi Holandije u Beogradu Mišelom van Erkelom.
1. Šta je motivisalo odluku da se Kancelarija holandske Poljoprivredne mreže (LAN) preseli iz Budimpešte u Beograd i kakav uticaj očekujete da će ova promena imati na saradnju sa Srbijom i Zapadnim Balkanom?
U Holandiji smo primetili rastuću potražnju za zemlje Zapadnog Balkana i kada je u pitanju poljoprivredna industrija, ali i kod instituta znanja. Dok smo bili smešteni u Budimpešti, gde je fokus bio na Mađarskoj i Austriji, bilo je mnogo teže da pružimo adekvatne usluge i razmenjujemo znanje.
Drugi razlog je što smatramo da proces evropskih integracija u regionu dobija na zamahu. Napredak je različit u različitim zemljama, ali u svakoj od njih postoje dobre mogućnosti za saradnju i sa drugim međunarodnim partnerima u regionu.
Ovom promenom očekujem intenziviranje bilateralnih odnosa u oblasti poljoprivrede, i to sa svim zemljama regiona, ali budući da sam sada u Beogradu i imam odlične i iskusne kolege – posebno ih očekujem sa Srbijom. Zajedno sa kolegama koji se bave ekonomijom u našim ambasadama u drugim zemljama, sarađivaćemo sa vladama, kompanijama i naučnim institucijama, istraživati mogućnosti za saradnju i davati podršku budućem pristupanju EU.
2. Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu holandske kompanije predstavile su AgriTech i regenerativne prakse. Koje konkretne tehnološke modele ili inovacije planirate dodatno da promovišete u Srbiji i kako zamišljate uključivanje lokalnih partnera?
Tehnologije i inovacije su ključne kako bi agro-preduzetnici – jer ja mnoge poljoprivrednike upravo tako posmatram – bili spremni za budući izlazak na tržište EU. Ali i kako bi se borili sa klimatskim promenama, doprineli bezbednosti hrane i odgovorili na rastuće zahteve potrošača za zdravom i bezbednom hranom. Globalno, ali i ovde u regionu, poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima poput suše, poplava, rastućih temperatura i promena sezona.
U Holandiji je inovacija ključ budućnosti naše poljoprivrede i želimo da to znanje i tehnologiju podelimo sa svetom. U saradnji sa Univerzitetom i istraživačkim centrom Vageningen nastavićemo da promovišemo regenerativnu poljoprivredu i sve što ona obuhvata. To uključuje preciznu poljoprivredu, koja pomaže da se smanji upotreba pesticida, satelitske i big data tehnologije koje omogućavaju poljoprivrednicima ne samo da bolje obrađuju zemlju već i da razumeju tržišne trendove.
Razmatramo i mogućnosti za zaštićenu visokotehnološku proizvodnju u staklenicima u regionu: da li se može koristiti termalna energija za grejanje i hlađenje, precizna kap po kap irigacija za efikasnije korišćenje vode? Može li pametni klimatski kompjuter pomoći u postizanju većih prinosa nutritivno bogatog povrća? I u stočarstvu, na primer živinarstvu, znanje i tehnologija iz Holandije mogu pomoći da sektor pređe na viši nivo. Poboljšana higijena na farmama smanjuje potrebu za antibioticima, čime se smanjuje rizik od antimikrobne rezistencije kod ljudi, što je globalni zdravstveni problem.
Samo "uvoz" holandskog znanja i tehnologije ne funkcioniše. Holandskim kompanijama su potrebni lokalni partneri koji poznaju tržište, a na ambasadi je da uključi lokalne aktere, razume njihove potrebe i sa lokalnim vlastima razgovara o stvaranju fer poslovnog okruženja.
3. Srbija beleži značajan suficit u poljoprivrednoj trgovini i rast izvoza. Kako LAN pomaže domaćim proizvođačima da ispune sve strože EU standarde održivosti, transparentnosti i bezbednosti hrane?
Sve počinje od informacija i znanja. To znači stalnu komunikaciju sa lokalnim farmerima i agro-preduzetnicima, da razumemo njihove potrebe, ali i da ih informišemo o zahtevima tržišta EU. Zatim ih povezujemo sa onima koji imaju znanje i tehnologije.
Na primer, održivost često počinje sa pristupom najnovijim, klimatski otpornijim sortama semena ili genetskim materijalom u stočarstvu. Holandske kompanije to mogu da ponude, ali za to je potrebno da imaju pristup tržištu i da se u regionu poštuju pravila EU o pravima oplemenjivača i intelektualnoj svojini, kako bi kompanije bile sigurne da mogu poslovati.
Kako je izvoz u EU nadležnost same EU, Ambasada Holandije u regionu sarađuje i sa Delegacijom EU. Takođe, podržavamo domaće proizvođače u pronalaženju holandskih partnera koji već dobro poznaju zahteve i regulative na EU tržištu i koji im mogu pomoći da unaprede proizvodnju i lakše ostvare izvoz.
4. U saradnji sa holandskim institucijama, kako podržavate razvoj fitosanitarnih i veterinarskih standarda u Srbiji? Da li su planirane zajedničke obuke ili tehničke radionice?
Na prvom mestu imamo dugu saradnju između vlada Holandije i Srbije. Redovno se organizuju sastanci na kojima se razmatra napredak u bilateralnim odnosima i koje korake preduzeti za njihovo dalje unapređenje. Fitosanitarne i veterinarske teme često su deo tih razgovora.
Jedan od najvažnijih rezultata tih dogovora jesu posete srpskih zvaničnika Holandiji, kako bi lično videli i razumeli kako funkcioniše naš sistem "videti znači verovati". U takvim slučajevima, ambasada zajedno sa partnerima u Holandiji priprema programe poseta prilagođene željama i potrebama srpskih partnera.
5. Koje konkretne programe – poput privrednih misija, poslovnog umrežavanja ili seminara – LAN trenutno sprovodi u Srbiji? Kako u praksi merite uspeh i koje inicijative planirate u narednom periodu?
Razmatramo naše prisustvo na sajmu u Novom Sadu i nadamo se da će nam se priključiti sve veći broj holandskih partnera. Planiramo da organizujemo propratne događaje, poput seminara o regenerativnoj poljoprivredi ili poslovnog umrežavanja između holandskih i srpskih (ili regionalnih) preduzetnika. Takođe, želimo da organizujemo i prijem za dodatne prilike za networking.
Veselim se i učešću na drugim relevantnim događajima u Srbiji, gde možemo da predstavimo šta Holandija može da ponudi za dalji razvoj poljoprivrede. U okviru kapaciteta ambasade i LAN-a razmatraćemo i nove inicijative u narednim mesecima.
Merenje uspeha uvek je izazov. Često kažemo: "iz kontakata nastaju ugovori", ali to ume da potraje i po nekoliko godina. Da li je zajedničko srpsko-holandsko preduzeće osnovano danas rezultat prvog kontakta uspostavljenog na nekom događaju pre dve godine? Teško je to precizno izmeriti. Ali očekujem da će sve veći broj holandskih kompanija pronalaziti put do Srbije i drugih zemalja regiona. Vratite se kod mene za četiri godine, pa ćemo tada moći da sagledamo rezultate.
(EUpravo zato)