Dok Srbija godišnje troši milione evra na uvoz povrća, domaći proizvođači pokazuju da se kvalitetna i profitabilna proizvodnja može ostvariti i na sopstvenoj zemlji.
Iako uvozimo tone belog luka i pasulja, Srbija ima odlične uslove da sama zadovolji veliki deo domaćih potreba, pa čak i da izvozi.
Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj.
Luka koliko hoćete - i kvaliteta i cene
Na površini od oko 1.300 hektara godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka. Kanački su ove godine imali izuzetan prinos, čak 4,5 tone po hektaru, a ono što ih dodatno raduje jeste otkupna cena koja se kreće od 450 do 500 dinara po kilogramu, što je na nivou cene kineskog uvoznog, ali sa znatno boljim kvalitetom.
"Kad se uporedi miris, ukus i kvalitet domaćeg luka sa bilo kojim drugim na tržištu, nema šanse da se porede. Naš luk ima dušu", kaže Đura Kanački, proizvođač iz Sakula.
Pasulj tražen, ali tržište problematično
Pored belog luka, Kanački su ove godine zasadili i pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni udarac zadao im je uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog niže cene rada, pa je i cena domaćeg pasulja pala za skoro 50% u odnosu na prošlu godinu.
"Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu", objašnjava Ivan Kanački.
Šta je potrebno za uspeh?
Kanački imaju sve što je potrebno za uspešnu proizvodnju - kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal, znanje i iskustvo. Naglašavaju da je za dobre rezultate presudno čisto zemljište, redovno održavanje i vrhunski sadni materijal.
"Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica. Što se tiče pasulja, najteži deo je čišćenje, ali ništa ne može da zameni ukus domaćeg", kaže Vesna Kanački.
Prenos znanja i potreba za podrškom
Ljubav prema povrtarstvu prenosi se u ovoj porodici s kolena na koleno - danas su i unuci uključeni u posao.
Međutim, bez snažnije podrške države i većih subvencija, teško će se održati konkurentnost sa proizvođačima iz inostranstva.
Kolika je zarada i isplativost?
Za beli luk prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 din/kg donosi potencijalnih 2.250.000 dinara prihoda po hektaru. Oduzmu li se troškovi proizvodnje (oko 700.000-1.000.000 din), ostaje profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.
Pasulj je, zbog uvozne konkurencije, trenutno manje profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom i uz zaštitu domaće proizvodnje, može da donese zaradu od 300.000-500.000 din/ha.
Domaća proizvodnja se isplati, ali traži ozbiljan pristup
Domaći beli luk i pasulj ne samo da su zdraviji i ukusniji od uvoznih, već mogu biti odlična prilika za zaradu uz pravo upravljanje, dobru agrotehniku i podršku države.
U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)