Očekuje se da će Evropska centralna banka u četvrtak sniziti kamatne stope za 25 baznih poena, dodatno ublaživši monetarnu politiku pošto trendovi inflacije ka ciljnoj vrednosti od 2 odsto i ekonomski pokazatelji signaliziraju zamah hlađenja.
Očekuje se da će kamatna stopa na depozite pasti sa 3% na 2,75%, što je najniži nivo od februara 2023.
Ipak, dok trendovi inflacije i ekonomskog rasta podržavaju niže kamatne stope, eskalacija američkih trgovinskih tarifa može uneti element neizvesnosti za kreatore politike ECB u budućnosti.
Analitičari vide dalje smanjenje stope ECB-a u 2025
Ekonomista Goldman Saksa Sven Jari Sten očekuje dodatno smanjenje od 25 baznih poena na martovskom sastanku ECB-a, sa kasnijim potezima politike koja će zavisiti od ekonomskih podataka.
"Održavamo našu prognozu za uzastopna smanjenja na 1,75% u julu, s obzirom na našu projekciju laganog rasta", rekao je on.
Analitičar ING-a Frančesko Pesole primetio je da "ponavljanje široko rasprostranjene poruke može utrti put nižim stopama evrozone“.
Američka banka predviđa da će ECB sniziti kamatne stope iu januaru i u martu, pri čemu bi stope potencijalno dostigle terminalni nivo od 1,5% ili niže, povećavajući jaz u monetarnoj politici u odnosu na Federalne rezerve SAD.
"To je sastanak koji ima veliki potencijal da bude nespektakularan, ne samo zato što će podaci o januarskoj inflaciji biti objavljeni tek sledeće nedelje", rekao je ekonomista ove banke Ruben Segura-Kajuela.
Uprkos očekivanjima za uzastopno smanjenje stope, Segura-Kajuela je upozorio na potencijalna odlaganja posle marta zbog nestabilnosti bazne inflacije.
Kreatori politike ECB-a koji su govorili u Davosu priznali su da se rizici inflacije u SAD i evrozoni razlikuju, a da je zabrinutost za inflaciju u Evropi manje ozbiljna. Nijedan od govornika ECB-a nije istakao rizike od porasta inflacije koji proizilaze iz nedavnih kretanja cena energije.
Banka Amerike predviđa privredni rast evrozone u četvrtom kvartalu od 0,1% na kvartalnom nivou, pri čemu prednjači Španija (0,5%), zatim Italija (0,2%), dok Francuska (-0,1%) i Nemačka (0,0%) zaostaju iza njih.
Učesnici na tržištu očekuju četiri smanjenja kamatnih stopa od strane ECB-a u 2025. godini, pri čemu će depozitna stopa dostići 2% do kraja godine.
Trgovinske tarife predstavljaju novi rizik za politiku ECB
Predsednica ECB Kristin Lagard će se verovatno suočiti sa pitanjima tokom konferencije za novinare u četvrtak o potencijalnom uticaju američkih carina na evropsku ekonomiju.
U ponedeljak su se pojavili izveštaji da američki ministar finansija Skot Besent priprema univerzalnu tarifu od 2,5 odsto, sa postepenim mesečnim povećanjem do 20 odsto, što će omogućiti preduzećima da se prilagode i zemljama da pregovaraju sa novom američkom administracijom.
Američki predsednik Donald Tramp je nagovestio da favorizuje „mnogo veće" univerzalne tarife i da razmatra carine na širok spektar robe, od čelika i bakra do poluprovodničkih čipova.
Evro, koji je nakratko ojačao iznad 1,05 u odnosu na dolar nakon rasprodaje na Volstritu koju je pokrenuo kineski AI model DeepSeek otvorenog koda, pao je na 1,0430 kako su se pojavile vesti o carinama.
"Volatilnost će se verovatno nastaviti, a kratkoročno gledano, tarifna buka je ključni pokretač", navodi BBVA.
"Tarifna pretnja se može shvatiti ozbiljnije s obzirom na aktivno planiranje Trezora, a to značajno smanjuje potencijal rasta evra", rekao je Pesole iz ING-a, dodajući da je „u ovoj fazi opravdan povratak ispod 1,040".
Trgovinske tarife i izgledi za politiku ECB
Više američke carine na evropski uvoz mogle bi da utiču na rast evrozone, jer bi ključni sektori kao što su mašinerija i farmaceutski proizvodi mogli imati smanjen izvoz u SAD. U teoriji, ovo bi trebalo da ojača razloge za niže kamatne stope.
Međutim, inflatorni uticaj carina ostaje neizvestan, posebno ako se Evropa osveti američkim proizvodima ili ako nagla depresijacija evra dovede do viših troškova uvoza, gurajući inflaciju naviše.
Guverner Francuske banke Fransoa Vileroa de Galo umanjio je inflatorne rizike, navodeći u Davosu da američke carine mogu da podstaknu inflaciju u SAD, ali da bi imale mali uticaj na evrozonu.
"Mislimo da bi američke carine imale dezinflatorni uticaj na evrozonu, čak i u slučaju da EU uzvrati", rekao je ekonomista ABN Amroa Bil Divine.
On je tvrdio da, iako tarife mogu da izazovu blagi rast cena, njihov širi uticaj - kroz slabiju globalnu trgovinu i niže cene roba verovatno će biti deflaciona.
"Ovo je važan faktor iza našeg stava da će kamatna stopa ECB na kraju biti smanjena na 1 odsto", dodao je Divine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)