Nemačka privreda je prošle godine pala za 0,2 odsto, nakon što je u 2023. z zabeležila pad od 0,3, pokazuju najnoviji podaci.
"Prema prvim proračunima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), bruto domaći proizvod prilagođen cenama bio je 2024. godine manji za 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pad ekonomskih performansi u Nemačkoj je takođe iznosio 0,2 odsto nakon prilagođavanja za efekti kalendara", navodi se u saopštenju Destatisa.
"Ciklični i strukturni pritisci stali su na putu boljem ekonomskom razvoju 2024. godine", navela je Rut Brend na konferenciji za novinare održanoj u Berlinu o nemačkom bruto domaćem proizvodu za 2024. godinu.
"To uključuje sve veću konkurenciju za nemačku izvoznu industriju na ključnim prodajnim tržištima, visoke troškove energije, nivo kamatnih stopa koji ostaje visok i neizvesne ekonomske izglede. U tom kontekstu, nemačka privreda je ponovo potonula 2024. godine", kazala je Brand.
Izražen pad u proizvodnji i građevinarstvu
Nakon prilagođavanja za efekte cena, bruto dodata vrednost cele privrede opala je za 0,4% u 2024. godini, uz značajne razlike u performansama pojedinih privrednih sektora.
"U prerađivačkoj industriji, proizvodnja je smanjena, a bruto dodata vrednost je značajno opala (-3,0%) u poređenju sa prethodnom godinom. Konkretno, ključni sektori poput proizvodnje mašina i opreme ili automobilske industrije zabeležili su značajan pad proizvodnje. Proizvodnja je ostala na nivou proizvodnje. nizak nivo u energetski intenzivnim industrijskim granama, koje uključuju hemijsku i metaloprerađivačku industriju, na primer, 2023. godine proizvodnja je značajno opala zbog naglog rasta cena energenata, naveo je Destatis.
U građevinarstvu je međugodišnji pad bruto dodate vrednosti u 2024. godini, od -3,8%, bio još nešto izraženiji. Konkretno, s obzirom da su cene izgradnje i kamatne stope ostale visoke, izgrađeno je manje stambenih zgrada.
"Završni radovi na izgradnji takođe su se suočili sa padom proizvodnje. Nasuprot tome, modernizacija i nova izgradnja puteva, železnica i cevovoda doveli su do povećanja sektora niskogradnje," istakao je Destatis.
Gde je zabeležen rast?
Međutim, uslužni sektor je u 2024. godini zabeležio pozitivan rast u celini (+0,8%), a performanse pojedinih grana su varirale.
Na primer, bruto dodata vrednost u zbirnom ekonomskom sektoru trgovine, transporta, smeštaja i usluga ishrane je stagnirala.
Iako su sektor maloprodaje i pružaoci transportnih usluga zabeležili rast, trgovina motornim vozilima, veleprodaja i uslužne delatnosti hrane i pića zabeležile su pad u odnosu na prethodnu godinu.
"Bruto dodata vrednost poslovnih usluga takođe je stagnirala. S druge strane, sektor informacija i komunikacija je nastavio da raste (+2,5%).
Takođe, došlo je do stabilnog rasta u sektorima privrede. Osim u samoj javnoj administraciji, kontinuirani rast je zabeležen iu oblastima obrazovanja i javnog zdravstva.
Gledajuće sve to, bruto dodata vrednost ovih sektora je značajno porasla u odnosu na prethodnu godinu (+1,6%)", saopštio je i Savezni zavod za statistiku.
Predstoje vanredni izbori i ekonomske prepreke
Najnoviji podaci dolaze samo nekoliko nedelja uoči ključnih vanrednih izbora u zemlji, a izazovi, naročito ekonomski postaju sve veći i zasigurno je da će te teme biti visoko na dnevnom redu.
Stagnirajući rast, fiskalna neizvesnost, geopolitički rizici, visoki troškovi energije i slabljenje automobilskog sektora, doprinose neizvesnosti i gomilanju problema u zemlji, a bez reformi za otključavanje strukturnih investicija i jačanje konkurentnosti, najveća evropska privreda rizikuje dugotrajno slabe rezultate.
(M.A/EUpravo zato/euronews.com)