- Kristin Lagard napušta čelo ECB ranije, jer kaže da više ne može da ostane neutralna i da ćuti.
- ECB je ozbiljno razmatrala povećanje kamata, a nova odluka bi mogla da padne već u decembru.
- Na odluku utiču rast inflacije i prinosa na obveznice, dok tržišta prate i ko će naslediti Lagard.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard obratila se medijima na konferenciji za novinare nakon sednice Upravnog saveta ECB-a u Frankfurtu, u Nemačkoj.
Kristin Lagard kaže da odlazi sa čela Evropske centralne banke pre isteka mandata jer više ne može da ostane neutralna. Otkrila je i da se u ECB-u ozbiljno razmatralo povećanje kamatnih stopa, uz nagoveštaj da bi do toga moglo doći već u decembru.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard napušta tu funkciju ranije nego što je planirano jer više ne želi da ćuti.
Predsednica ECB-a, koja će se povući 7. februara 2027. godine, oko devet meseci pre isteka mandata, izjavila je u četvrtak da neutralnost koja se očekuje od centralnih bankara, a koju je opisala kao "cenu njihove nezavisnosti", više nije nešto što može da prihvati.
"Ne mislim da mogu da ostanem neutralna. Zalažem se za istinu, a vidim da se istina veoma često narušava i dovodi u pitanje pogrešnim predstavljanjem činjenica", rekla je novinarima u Frankfurtu.
To, međutim, nije bilo jedino iznenađenje tog popodneva.
Samo nekoliko trenutaka nakon što je ECB odlučila da zadrži referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, uz kamatu na depozite od 2,5 odsto, Lagard je otkrila da su donosioci odluka ozbiljno razmatrali i mogućnost njihovog povećanja.
Odluka da se kamatne stope ne menjaju doneta je jednoglasno, rekla je ona. Ipak, poruka koju je poslala finansijskim tržištima jeste da bi pauza mogla da potraje samo do decembra.
Zašto je ECB bila nadomak povećanja kamatnih stopa?
Od poslednjih septembarskih prognoza ECB-a promenile su se dve važne stvari, objasnila jeLagard.
Prva se odnosi na energente.
Cene benzina, dizela i gasa nastavile su da rastu, dok su marže u sektoru prerade nafte i dalje visoke. Inflacija u evrozoni dostigla je 3,8 odsto u septembru, pri čemu su cene energenata bile za 18,9 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.
Druga promena odnosi se na cenu dugoročnog zaduživanja.
Lagard je navela da je prosečan prinos na desetogodišnje državne obveznice u evrozoni porastao za oko 35 baznih poena od datuma do kojeg su bili obuhvaćeni podaci za septembarske projekcije.
Taj rast je značajan jer deo posla centralne banke obavlja sam po sebi. Kada se države i kompanije zadužuju na deset godina po višim kamatnim stopama, poskupljuju i stambeni i poslovni krediti, što usporava potrošnju i investicije.
Kamatne stope na stambene kredite već su u avgustu porasle na 3,8 odsto, sa 3,5 odsto u julu, dok su banke u trećem kvartalu pooštrile kreditne uslove za kompanije.
"Kada se uzmu u obzir ova dva faktora, Upravni savet je zaista razmatrao da li bi povećanje kamatnih stopa bilo opravdano", rekla je Lagard.
Na kraju je Savet procenio da je ECB "u ovom trenutku u dovoljno dobroj poziciji da zadrži postojeće stope" i da je i dalje primeren „postepen i odmeren pristup".
Da li je povećanje kamata u decembru sada realna mogućnost?
Lagard je ponovila uobičajeni stav ECB-a da se odluke donose „od sednice do sednice" i da banka unapred ne obećava da će slediti određeni pravac monetarne politike.
Ipak, ovog puta otišla je korak dalje nego inače.
Navela je koje će sve podatke ECB dobiti pre decembarske sednice, od još dva izveštaja o inflaciji, preko podataka o privrednom rastu u trećem kvartalu, do podataka o zaradama, i istakla da će svi oni biti upoređeni sa sadašnjom procenom ekonomske situacije.
"Ukoliko ne bude nekih krupnih promena, svima nam je prilično jasno u kom pravcu se stvari kreću", rekla je ona.
Dodala je da će posebnu težinu imati osnovna inflacija, odnosno pokazatelj koji isključuje promenljive komponente poput cena energenata i hrane.
Šta je Lagard rekla o rastu prinosa na francuske državne obveznice?
Francuska je bila tema koju niko nije mogao da zaobiđe.
Troškovi zaduživanja Francuske na deset godina prošle nedelje premašili su pet odsto, prvi put od 2002. godine, dok se razlika između prinosa na francuske i nemačke državne obveznice naglo povećala.
U četvrtak popodne prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice spustio se na oko 4,88 odsto, što je dnevni pad od približno 3,5 baznih poena. Ipak, i dalje je bio za oko 154 bazna poena viši od nemačkog prinosa i za oko 40 baznih poena viši od italijanskog.
Italija se dugo smatrala najslabijom karikom evrozone kada je reč o javnom dugu.
Lagard je, međutim, izbegla da direktno pomene Francusku.
Istakla je da je rast dugoročnih prinosa globalna pojava, na koju utiču inflaciona očekivanja, predviđanja budućeg kretanja kamatnih stopa, kao i veliki talas emisija obveznica tehnoloških kompanija koje se zadužuju radi izgradnje centara za obradu podataka.
Ipak, jasno je poručila da se zemlje sa visokim javnim dugom suočavaju sa posebnim izazovom.
Na pitanje da li ECB prati opasnost od prelivanja finansijskih problema na druge zemlje, Lagard je odgovorila odlučnijim tonom.
"Ukoliko bi kretanja na tržištu ugrozila nesmetan prenos efekata naše monetarne politike, uključujući i slučajeve neopravdanih i haotičnih tržišnih kretanja, na raspolaganju imamo instrumente kojima možemo da reagujemo", rekla je ona.
Drugim rečima, ECB je spremna da interveniše ukoliko turbulencije na tržištu državnih obveznica postanu toliko ozbiljne da onemoguće da se odluke o kamatnim stopama prenesu na domaćinstva i privredu onako kako je predviđeno.
Kada je drugi novinar pomenuo mogućnost nove dužničke krize u evrozoni, Lagard nije želela da povlači paralelu sa prethodnom krizom.
"Promena će, naravno, biti, ali nas to neće odvratiti od našeg pravca", rekla je.
ECB je i ranije intervenisala na tržištu, kupujući obveznice prezaduženih zemalja evrozone tokom dužničke krize koja je počela 2010. godine, kao i za vreme pandemije. Instrument za zaštitu transmisije monetarne politike (TPI), uveden 2022. godine, do sada nije korišćen.
U analitičkoj kući Oxford Economics ne očekuju da će taj instrument uskoro biti aktiviran.
Njihov osnovni scenario predviđa da bi razlika između prinosa na francuske i nemačke državne obveznice mogla da se približi nivou od 200 baznih poena do predsedničkih izbora u Francuskoj, koji će biti održani narednog proleća.
Leo Barinku, viši ekonomista ove istraživačke kuće, naveo je u analizi da "verovatno postoji određeni prostor" između takvog scenarija i izbijanja stvarne dužničke krize.
Šta sledi?
Lagard je podsetila da bi joj mandat svakako istekao u oktobru 2027. godine.
Kako je objasnila, odlazak u februaru omogućiće joj da ponovo stekne slobodu da govori i deluje u vezi sa pitanjima koja prevazilaze okvire monetarne politike. Posle više od 20 godina provedenih u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Evropskoj centralnoj banci, dodala je, postoje stvari za koje smatra da bi trebalo da ih izgovori.
"Da li će ljudi to slušati ili ne, to je već druga priča", rekla je.
Nije želela da otkrije da li će podržati nekog od kandidata na predsedničkim izborima u Francuskoj narednog proleća, niti čime će se baviti nakon odlaska iz ECB-a.
Govoreći o izboru svog naslednika, insistirala je na tome da će kontinuitet rada institucije biti "potpuno očuvan".
"Institucija je stabilna, čvrsta kao stena", poručila je.
Ipak, nisu svi podjednako opušteni kada je reč o trenutku u kojem Lagard napušta funkciju.
"Trenutak u kojem se to dešava za ECB je daleko od idealnog", izjavio je Metju Rajan, direktor tržišne strategije u finansijskoj kompaniji Ebury, u komentaru dostavljenom elektronskom poštom. Kao razloge naveo je inflaciju koja je znatno iznad ciljanog nivoa i razliku između francuskih i nemačkih prinosa na državne obveznice koja je najveća još od 2011. godine.
Rajan smatra da su među glavnim kandidatima za naslednika Lagard Klaas Knot, bivši guverner holandske centralne banke, i Pablo Ernandes de Kos, čelnik Banke za međunarodna poravnanja.
"ECB je za sada odlučila da odloži donošenje odluke, ali povećanje kamatne stope za četvrtinu procentnog poena na decembarskoj sednici deluje sve verovatnije", izjavio je Džo Nelis, direktor ekonomskih istraživanja u konsultantskoj i računovodstvenoj kompaniji MHA.
Lagard će predsedavati još dvema sednicama ECB-a, u decembru i februaru. Na prvoj od njih moglo bi da dođe upravo do povećanja kamatnih stopa o kojem se ove nedelje ozbiljno raspravljalo.
Šta će se dogoditi nakon toga, mnogo je neizvesnije, jer se još ne zna ko će je naslediti na čelu centralne banke.
Dok se ne pojavi ime novog predsednika, neizvesnost će uticati i na finansijska tržišta.
Investitori će "u narednom periodu delom donositi odluke na osnovu glasina o novom rukovodstvu ECB-a, uporedo sa praćenjem ekonomskih pokazatelja", naveo je u svojoj analizi Klaus Vistesen iz kompanije Pantheon Macroeconomics.
(EUpravo zato)