Ministri finansija evrozone neočekivano su izabrali guvernera Hrvatske narodne banke za novog potpredsednika Evropske centralne banke (ECB). Na sastanku Evrogrupe održanom u ponedeljak u Briselu potvrđeno je da će Boris Vujčić naslediti Španca Luisa de Gindosa, čiji osmogodišnji mandat u ECB ističe u maju.
Iako nominaciju još treba da potvrde Evropski parlament, kroz konsultativna saslušanja, kao i Upravni savet ECB, taj postupak se uglavnom smatra formalnošću.
Očekuje se da Vujčić stupi na dužnost 1. juna i postane najbliži saradnik predsednice ECB Kristine Lagard.
Odluka je bila suprotna ranijim prognozama i zanemarila je preporuke Evropskog parlamenta. Hrvatski kandidat pobedio je još petoro konkurenata, među kojima su bili favorit za tu funkciju, Finac Oli Ren, kao i kandidati koje je preferirao Evropski parlament, Portugalac Mario Senteno i Letonac Martins Kazaks.
Nakon sastanka, predsednik Evrogrupe Kirjakos Pjerakakis izjavio je da je postignut "dogovor i o procesu i o osobi, što pokazuje institucionalnu zrelost, imajući u vidu izuzetno veliki broj kandidata i iskustva iz prošlosti".
Za Hrvatsku, ulazak njenog guvernera u Izvršni odbor ECB predstavlja brz uspon. Zemlja je evro uvela tek 2023. godine i druga je najmlađa članica evrozone, odmah posle Bugarske, koja je zajedničku valutu usvojila početkom ove godine.
Takva "mladost" Hrvatske u evrozoni u oštrom je kontrastu sa iskustvom čoveka koji je vodio zemlju kroz taj proces. Vujčić se trenutno nalazi u svom trećem mandatu na čelu Hrvatske narodne banke, koju vodi od 2012. godine. Imao je ključnu ulogu u pregovorima o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji 2013. godine, kao i u kasnijem procesu uvođenja evra.
"Umereni jastreb"
Potpredsednik ECB daje značajan doprinos analizama finansijske stabilnosti u okviru Upravnog saveta, utiče na odluke o kamatnim stopama i po potrebi menja predsednicu ECB.
U stručnom jeziku centralnog bankarstva, Vujčić se često opisuje kao "umereni jastreb". Reč je o iskusnom ekonomisti koji je više puta upozoravao na dugotrajne inflatorne rizike i zalagao se za postepeno i oprezno smanjenje kamatnih stopa, kako bi se osigurala stabilnost cena.
Istovremeno, njegove kolege ga opisuju kao pragmatičnog, analitički orijentisanog i relativno predvidivog donosioca odluka.
U Evrogrupi Vujčića verovatno vide kao nekoga ko se neće voditi političkim utiscima, već će pomoći ECB da mirno i stabilno privede kraju borbu sa postpandemijskom inflacijom.
Veliko prepakivanje u ECB
Iako je Vujčićevo imenovanje značajno za Hrvatsku, funkcija potpredsednika ne spada među najpoželjnije pozicije u ECB. Zapravo, najveće članice EU nisu ni predlagale kandidate za ovu funkciju, jer se već pripremaju za veći broj upražnjenih mesta koji sledi naredne godine.
Pozicije predsednika ECB, glavnog ekonomiste i direktora za tržišne operacije postaće dostupne 2027. godine. Očekuje se da će se za ta mesta nadmetati "velika četvorka" EU, Nemačka, Španija, Francuska i Italija, sa ciljem da zadrže presudan uticaj u vođenju monetarne politike evrozone.
(EUpravo zato)