Prema preliminarnim podacima Finansijske uprave Republike Slovenije, stanovnici Slovenije su prošle godine imali oko 450.000 računa otvorenih u inostranstvu, od čega je skoro 90 odsto bilo u pet zemalja.
Najveća količina novca, 28,5 odsto, nalazila se u Austriji, zatim u Švajcarskoj i Nemačkoj.
Od 2018. godine, Slovenija svake godine automatski razmenjuje podatke o finansijskim računima sa drugim zemljama. Rok za dostavljanje podataka za prethodnu godinu je septembar tekuće godine. Pored finansijskih podataka, Finansijska uprava Republike Slovenije (Furs) dobija i podatke o stanjima na računima koje su otvorili stanovnici Slovenije u inostranstvu i podatke o ukupnom bruto iznosu plaćenih i pripisanih kamata na finansijske račune tokom kalendarske godine.
Do sada je Furs dobio podatke o broju računa koje Slovenci imaju u inostranstvu za prethodnu godinu od 96 zemalja, što predstavlja većinu podataka. Postoji mogućnost da će pojedine zemlje kasnije poslati podatke. Do sada primljeni podaci pokazuju da su Slovenci prošle godine imali 456.960 otvorenih računa u inostranstvu, a godinu dana ranije 449.932. Prošle godine, Slovenci su imali 87 odsto svih otvorenih računa u pet zemalja: Litvaniji, Nemačkoj, Austriji, Irskoj i Kipru, saopštio je Furs.
Prema poslednjim dostupnim podacima sa kraja 2023. godine, fizička lica su ove godine imala više od tri milijarde evra sredstava na računima u inostranstvu, u poređenju sa 2,8 milijardi godinu dana ranije. Od svih računa u inostranstvu, Slovenci imaju najviše novca, 28,5 odsto, uloženog na račune u Austriji, zatim slede Švajcarska (17,8 odsto), Nemačka (11,5 odsto), Mađarska (8,2 odsto) i Italija (4,1 odsto).
Pozivi za prijavu računa u inostranstvu
Nije poznato koliko je više poreza Furs naplatio prošle i pretprošle godine na osnovu automatske razmene podataka o bankovnim računima u inostranstvu i koji je bio najviši porez procenjen po ovom osnovu. Kako je Furs rekao, u poslednjih nekoliko godina nisu slali masovne pozive poreskim obveznicima, već su pojedinačno rešavali slučajeve u okviru poziva, obično zbog neprijavljenih prihoda, tako da nemaju takve podatke statistički prikupljene.
Prošle godine, poreski obveznici su podneli samoprijave u 17.519 slučajeva, što je bilo 3,2 odsto manje nego godinu dana ranije. Na osnovu ovoga, Furs je obračunao 30,8 miliona evra poreza, što je bilo 9,3 odsto više nego 2023. godine.
Poreska prijava
Ukoliko Furs dobije informaciju da poreski obveznik ima otvoren platni račun u inostranstvu, ali ga nije prijavio, poziva se da objasni račun i prijavi ga.
"Najčešće nepravilnosti koje su do sada utvrđene bile su da poreski obveznici nisu prijavili račune poreskom organu i da nisu prijavili sve prihode koje su ostvarili u inostranstvu u vezi sa računima (kamate, dividende, bruto prihod od prodaje itd.), ili da su ih prijavili u neto iznosu, tj. u iznosu prihoda umanjenog za porez plaćen u inostranstvu“, objasnili su u Fursu.
Takođe su istakli da, ako u okviru finansijskog nadzora, gde je ispitivanje računa u inostranstvu samo deo utvrđivanja poreskih prekršaja, otkriju sumnje na izvršenje krivičnog dela, to prijavljuju nadležnim organima za sprovođenje zakona.
(EUpravo zato/Seebiz)