Istorijski pokušaj Švajcaraca da ukinu poreska pravila koja kažnjavaju bračne parove kada oba partnera rade nailazi na otpor konzervativnih i porodičnih grupa.
Početkom leta je parlament tesno izglasao zakon kojim bi se ukinuo sistem zajedničkog oporezivanja, koji je često dovodio do toga da se bračni parovi s dva prihoda oporezuju više nego nevenčani parovi, posebno kada oba partnera dobro zarađuju.
Zagovornici promene tvrde da "kazna za brak" često sankcioniše žene i učvršćuje tradicionalni model u kojem muž radi, a žena ostaje kod kuće. Nadaju se da će promena podstaći više žena da uđu na tržište rada i usklade švajcarski poreski tretman bračnih parova s većinom članica OECD-a, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju i mnoge evropske države, piše "Financial Times".
Predlog šteti roditeljima koji ostaju kod kuće
Međutim, konzervativni savez desničarskog SVP-a, stranke Centar i crkvenih grupa gura referendum kako bi sprečio da zakon postane stvarnost, tvrdeći da on kažnjava porodice u kojima samo jedna osoba zarađuje i šteti roditeljima koji ostaju kod kuće, a dodatno bi zatrpao poreske vlasti s oko 1,7 miliona novih prijava.
"Na prvi pogled, ovo je tehnička rasprava o porezima. Ali, argumenti za ili protiv individualnog oporezivanja u Švajcarskoj odražavaju velike razlike u mišljenjima i vrlo emocionalna uverenja o tome kako porodica mora da bude organizovana i treba li država da podstiče jedan ili drugi smer", rekao je Tomas Hug, poreski savetnik u Dilojtu.
Predlog predviđa da se svaki punoletni pojedinac oporezuje zasebno, nezavisno od bračnog statusa. Trenutno se prihod drugog nosioca, kada se zbroji s prihodima supružnika u zajedničkom oporezivanju, često oporezuje po višoj graničnoj stopi, što smanjuje podsticaje za prihvatanje plaćenog rada ili povećanje radnog angažmana.
Najnoviji pokušaj reforme usledio je nakon godina neuspešnih nastojanja, uključujući referendum iz 2016. koji je odbacio slične promene. Vladine procene upućuju na to da bi reforma mogla da uvede 60.000 ljudi u radnu populaciju i poveća BDP za oko jedan posto, premda bi smanjila poreske prihode.
Milijardu franaka manje poreskih prihoda
Konferencija kantonalnih direktora finansija, poslovna lobistička grupa koja se protivi planu, upozorava da bi se na saveznom i kantonalnom nivou izgubila milijarda švajcarskih franaka godišnjih poreskih prihoda.
Švajcarska je ženama dala pravo glasa tek 1971. Iako je ukupna stopa zaposlenosti žena od 80,4 posto znatno iznad proseka OECD-a, zemlja i dalje ima jednu od najnižih stopa zaposlenih žena s punim radnim vremenom u razvijenom svetu. Samo 60 posto njih radi puno radno vreme, u poređenju sa 78 posto u OECD-u. Kod muškaraca stopa je viša od 90 posto.
Pozivi na reformu su se pojačali kako je tokom prošle dve decenije sve više žena ulazilo na tržište rada. Švacarski Vrhovni sud je još 1984. presudio da je nejednak poreski tretman između bračnih i nevenčanih parova protivustavan.
"Reč je o pravednosti. Ne mislim da bi vlada trebalo da favorizuje ili kažnjava bilo koji model porodice", rekla je Džejmi Vrijhof-Droese, partnerka u društvu za upravljanje imovinom WHVP i lokalna politička aktivistkinja: "Trebalo bi da imamo sisteme koji ljudima olakšavaju rad, a ne koji ih destimulišu."
Porast "lažnih brakova" i "poreskih razvoda"
Postojeći sistem je podstakao i porast "lažnih brakova", u kojima parovi održe ceremoniju, ali se pravno ne venčavaju, pa čak i "poreskih razvoda", u kojima se imućniji parovi razvode uoči penzije kako bi ostvarili korist od nižih individualnih poreskih stopa.
"To zasigurno utiče na način razmišljanja Švajcaraca kada je reč o ženidbi i udaji", rekla je Lisa Kornvel Veb, koja vodi PwC-jevo poslovanje s privatnim klijentima i porodicama u Švajcarskoj.
"Najveći je uticaj tamo gde imate dva dobro plaćena partnera. Stoga, postaje prilično uobičajeno da jedan supružnik radi, a drugi ne", dodala je.
Predloženi zakon sada će gotovo sigurno biti stavljen na javno glasanje. Čak i ako konzervativni savez ne uspe da prikupi 50.000 potpisa potrebnih za raspisivanje referenduma, finansijski odbori u kantonima Soloturn i Argau se spremaju da primene retko korišćenu ustavnu odredbu koja omogućava da osam kantona zatraži nacionalno glasanje.
Švajcarci plaćaju porez na saveznom, kantonalnom i opštinskom nivou. Trenutni predlog se odnosi samo na savezni porez.
Kritičari tvrde da su mnogi kantoni već nastojali da ublaže "kaznu za brak" nudeći odbitke za drugog nosioca prihoda, prilagođavanjem poreskih razreda ili primenom delimičnog deljenja dohotka.
Polovina Švajcaraca bi imala koristi od reforme
Betina Balmer, članica Nacionalnog veća i dečji neurohirurg, bila je jedna od najistaknutijih političkih zagovornica predloga zakona. Rekla je da je dobar deo otpora ukorenjen u strahu od birokratije: "Po toj logici ženama nije ni trebalo dati pravo glasa".
Pozvala se na vladine brojke koje pokazuju da bi 50 posto Švajcaraca imalo koristi od reforme, 36 posto ne bi osetilo promene, a samo bi 14 posto bilo u lošijem položaju.
"Prelaz na individualno oporezivanje bolji je za Švajcarsku u celini, ali brine me da će, ako ode na referendum, opet biti odbijen", zaključila je.
(EUpravo zato/Index.hr)