Sjedinjene Američke Države i Kina zajedno poseduju više od polovine ukupnog ličnog bogatstva u svetu (54%), dok Evropa učestvuje sa svega 22%. Unutar Evrope, pet najvećih ekonomija zauzima dominantne pozicije.
Možda niste znali, ali članice Evropske unije zajedno imaju samo 16,6% svetskog ličnog bogatstva. Kada se tu dodaju Velika Britanija, Švajcarska, Norveška i Turska, taj procenat raste na 22,3%.
Prema izveštaju UBS Global Wealth Report 2025, SAD su na vrhu sa 34,7% svetskog bogatstva, što iznosi oko 150,9 triliona evra.
Kina drži drugo mesto sa 19,4% (84,2 triliona evra), dok je Japan treći sa 4,5% (19,7 triliona evra).
Koje evropske zemlje prednjače?
U Evropi, najviše ličnog bogatstva drži Velika Britanija sa udelom od 3,84%, odmah iza nje je Nemačka sa 3,76%, a treće mesto zauzima Francuska sa 3,3%. Slede Italija (2,25%) i Španija (1,95%).
Zajedno, ovih pet najjačih evropskih ekonomija čine 15,1% svetskog bogatstva, što je i dalje manje od udela koji ima sama Kina (19,4%).
I Holandija (1,14%) i Švajcarska (1,04%) prelaze prag od 1%, dok su sve ostale evropske zemlje znatno ispod tog nivoa.
U čak 19 od 31 analizirane evropske zemlje, udeo u globalnom bogatstvu je manji od 0,4%. Među njima su i: Luksemburg, Bugarska, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Kipar, Estonija i Malta, čiji udeo ne prelazi ni 0,1%.
Vrednost bogatstva -- ukupno, ne po osobi
U ovom izveštaju meri ukupna vrednost bogatstva po zemlji, a ne bogatstvo po osobi. To znači da zemlje sa većim BDP-om prirodno imaju i veći ukupni udeo u svetskom bogatstvu.
Na primer, UK ima 16,7 triliona evra, Nemačka 16,4 triliona, a Francuska 14,3 triliona evra ličnog bogatstva. Nijedna druga evropska zemlja ne prelazi granicu od 10 triliona.
Zašto SAD i Kina dominiraju?
Objašnjenje je jednostavno: kombinacija velike populacije i visoke prosečne imovine po osobi daje SAD gotovo 35% udela, dok Kina, pre svega zahvaljujući broju stanovnika, drži oko 20%.
Gde raste, a gde opada bogatstvo?
Ukupno globalno bogatstvo poraslo je za 4,6% u 2024. godini, što je brži rast nego prethodne godine (4,2%).
Ipak, rast nije bio ravnomerno raspoređen:
Istočna Evropa beleži najveći skok - više od 12% u odnosu na 2023, uz dodatak 28.000 novih milionera.
Kina beleži rast od 3,4%, dok Jugoistočna Azija raste 2,7%.
Bliski istok i Afrika rastu 4,2%.
S druge strane, Zapadna Evropa i Okeanija zabeležile su pad od -1,5%, dok je Latinska Amerika pala za -4,3%.
Šta se smatra ličnim bogatstvom?
Prema izveštaju, lično bogatstvo obuhvata finansijsku i nepokretnu imovinu u vlasništvu pojedinaca (najčešće nekretnine), umanjenu za dugove. Uključena su i privatna penziona sredstva, ali ne i državne penzije.
U većini evropskih zemalja zabeležen je rast neto bogatstva po odrasloj osobi između 2023. i 2024. godine, iako su pojedine zemlje zabeležile pad.
U isto vreme, najbogatijih 10% u evrozoni držalo je čak 57,3% ukupnog bogatstva domaćinstava krajem 2024. godine, što ukazuje na izražen nivo nepravedne raspodele bogatstva u regionu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)