Rodna ravnopravnost je otvorena težnja i čežnja žena. Svesne da za sve što planiraju, čine i žele moraju da se nose sa izvesnim predrasudama i dokazuju muškom svetu, mnoge su odustale i prepustile okolini da upravlja.
Da li ćemo ikada postići potpunu rodnu ravnopravnost, pitanje je koje se svako malo pokreće, a izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) o globalnom rodnom jazu za 2026. godinu donosi nam podatak da će ona biti ostvarena tek za 120 godina.
Jaz između žena i muškaraca danas je manji nego ikada i iznosi 69,2 odsto, ali neprofitna organizacija upozorava da je dosadašnji napredak nestabilan, prenosi Deutsche Welle.
Napredak nije zagarantovan
Analiza rodne ravnopravnosti u 145 ekonomija obuhvatila je učešće na tržištu rada, obrazovanje, zdravstvo i politiku i pokazala da žene zauzimaju visoke rukovodeće položaje u državnoj upravi i privredi u meri koja je na globalnom nivou bila retka otkako je indeks uveden 2006. godine.
Međutim, jedan drugi trend se preokrenuo - zastupljenost žena na najvišim političkim funkcijama.
Procenat zemalja na čijem su čelu žene dostigao je vrhunac 2022. godine, a sada se vratio na nivo iz 2016.
Nedostatak žena na najvišim položajima
WEF je utvrdio da su žene i dalje nedovoljno zastupljene na položajima sa najvećim ekonomskim i političkim uticajem.
One zauzimaju manje od petine funkcija glavnih izvršnih direktora, dok je samo jedan od deset ministarskih položaja koje obavljaju žene ocenjen kao pozicija sa velikim uticajem.
Iako je broj ministarki od 2008. godine porastao za 26 odsto, udeo onih koje se nalaze na uticajnim pozicijama ostao je gotovo nepromenjen.
Island na vrhu
Island je 17. godinu zaredom na prvom mestu liste sa 93 odsto zatvorenog rodnog jaza, a odmah iza slede Finska i Norveška. Iznenađujuće na četvrtom mestu našla se Namibija, dok je na petom Ujedinjeno Kraljevstvo.
(EUpravo zato/Index)