Svet u kome danas živi većina žena je muška sredina, pa se pripadnice nežnije populacije i dalje posmatraju kroz ulogu majke. tako se i na zdravlje žena gleda kroz prizmu trudnoće i materinstva.
Naravno, reč je o najvažnijim periodima u životima svake dame, ali podaci Svetske zdravstvene organizacije sada su pokazali da se žene ne smeju gledati samo na taj način, te da je slika mnogo složenija.
Napredak u smanjenju smrtnosti majki ima granice
Tokom poslednje dve decenije smrtnost majki u evropskom regionu SZO uglavnom je opadala, čemu je doprineo i podatak da se više od 98% porođaja odvija u zdravstvenim ustanovama, a oko 99% uz prisustvo obučenog zdravstvenog osoblja.
Međutim, gotovo svi smrtni slučajevi povezani sa trudnoćom i porođajem, mogu biti sprečeni odgovarajućim zdravstvenim merama i pravovremenom, kvalitetnom negom. Između 2018. i 2022. godine od uzroka povezanih sa materinstvom umrlo je više od 3.500 žena u evropskom regionu SZO.
Od 2013. godine stopa smrtnosti majki uglavnom je stagnirala, dok je u istočnoj i severnoj Evropi čak porasla.
Većina žena umire od drugih uzroka
Većina smrtnih slučajeva među ženama nema veze sa materinstvom i žene više godina provode sa hroničnim bolestima i invaliditetom.
Iako je smrtnost žena od 2000. godine uglavnom smanjena, žene u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Aziji i istočnoj Evropi i dalje imaju znatno veću stopu smrtnosti nego žene u severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi. Taj jaz traje više od dve decenije.
Beleženje smrti kod žena
Iz nepoznatih razloga, kod žena starijih od 45 godina, znatno je veća verovatnoća da će uzrok smrti biti označen kao "neodređen" ili "nedovoljno definisan", na primer kao srčani zastoj, srčana slabost, demencija ili jednostavno nepoznat uzrok.
Žene u ovoj starosnoj grupi imaju oko 14% veću verovatnoću da njihov uzrok smrti bude tako klasifikovan u poređenju sa muškarcima, što se može objasniti time što žene žive duže i češće imaju više hroničnih bolesti istovremeno. Međutim, postoje i dokazi da se kod žena neke bolesti kasnije dijagnostikuju, da se ređe ispituju i da su nedovoljno zastupljene u kliničkim istraživanjima, što je naročito važno kod kardiovaskularnih bolesti, koje važe za vodeći uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena.
Nedovoljno precizno evidentiranje uzroka smrti ne predstavlja samo problem za statistiku, već i otežava prevenciju bolesti i može uticati na to koje će zdravstvene probleme istraživači i zdravstveni sistemi smatrati prioritetnim.
Nasilje nad ženama ostaje nedovoljno vidljivo
Još jedan poražavajući podatak za statistiku i čovečanstvo jeste taj da žene imaju veću verovatnoću da preminu od posledica nasilja. Ta brojka veća je i od verovatnoće stope smrtnosti povezanih sa materinstvom.
Međutim, ovi podaci verovatno potcenjuju stvarne razmere problema, jer se nasilje često ne prijavljuje zbog stigme, društvenih normi i pravnih prepreka. Nasilje se često posmatra kao problem mlađih žena, ali rizik ne nestaje sa godinama, rizik od femicida postoji tokom čitavog života.
Starije žene se suočavaju sa sve većim opterećenjem hroničnim bolestima i drugim neuropsihijatrijskim oboljenjima, a oni dobijaju mnogo manje pažnje od reproduktivnog i materinskog zdravlja, iako predstavljaju najveći deo godina života žena provedenih u lošem zdravlju.
Potrebno je šire posmatrati zdravlje žena
Smanjenje zdravstvenog jaza između žena i muškaraca zahteva bolje zdravstvene usluge, ali i kvalitetnije podatke o zdravlju žena tokom celog života.
SZO preporučuje:
više istraživanja koja uzimaju u obzir specifične zdravstvene potrebe žena;
bolje praćenje zdravlja starijih žena i više podataka razvrstanih prema polu i starosti;
preciznije utvrđivanje i evidentiranje uzroka smrti;
bolje prepoznavanje bolesti koje se kod žena mogu ispoljavati drugačije;
jačanje zdravstvenih politika i usluga za žene koje su preživele nasilje.
Posebno je potrebno ulaganje u sprečavanje nasilja nad ženama, dostupnost neophodnih zdravstvenih usluga, uključujući pomoć nakon seksualnog nasilja, kao i uklanjanje prepreka za pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
O podacima
Analiza SZO zasniva se na podacima iz baze smrtnosti Svetske zdravstvene organizacije za period do 2022. godine, što je poslednja godina za koju su dostupni sveobuhvatni podaci za većinu zemalja evropskog regiona.
Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i delovima Azije, uključujući Srbiju.
(EUpravo zato/who.int)