Istraživanja kojim se bavi Hongmej Vang imaju poseban značaj, naročito za Kinu koja se suočava sa ozbiljnim padom broja stanovnika i ubrzanim starenjem populacije.
Smanjenje nataliteta nije prisutan samo u Kini, a sve manji broj rođenih i sve veći broj starijih ljudi stvaraju veliki pritisak na zdravstvene i socijalne sisteme, jer se smanjuje broj radno sposobnih građana koji finansiraju brigu o starijoj populaciji, piše El Pais.
Istraživanje na pronalaženju očuvanja plodnosti
U laboratoriji za matične ćelije i reproduktivnu biologiju u Pekingu, gde radi Vang, istraživanja su usmerena na razumevanje razvoja embriona i pronalaženje novih mogućnosti za očuvanje plodnosti.
Jedan od pravaca istraživanja jeste mogućnost odlaganja menopauze, a naučnici pokušavaju da pronađu načine da se duže sačuvaju jajne ćelije žene, ali Vang upozorava da ovo rešenje nije jednostavno. Kako se navodi u dosadašnjem istraživanju, zaustavljanje ovulacije moglo bi da očuva jajne ćelije, ali sa druge strane bi istovremeno moglo da smanji proizvodnju estrogena, hormona važnog za celokupno zdravlje žene.
Ženska plodnost je ograničena jer se žene rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija koje se tokom života postepeno troše. Zbog toga bi čak i malo produženje reproduktivnog perioda moglo imati veliki značaj za mnoge žene.
Tim kineske naučnice sproveo je eksperiment sa životinjama, tom prilikom su korišćene ljudske matične ćelije i ubrizgane u jajnike sterilnih majmuna, a potom je rođeno zdravo mladunče. Istraživanje je obuhvatilo i žene sa prevremenim gubitkom funkcije jajnika, a nekoliko njih je nakon terapije matičnim ćelijama uspelo da dobije zdravu decu.
Naučnici istražuju i ideju da se menstruacija u budućnosti možda može pojavljivati ređe, na primer jednom u tri meseca, a cilj ovakvog pristupa je sporije trošenje jajnih ćelija i produženje vremena u kojem žena može da zatrudni. Međutim, ova mogućnost je još u fazi eksperimenata na životinjama.
Ostala istraživanja
Vang proučava i najranije faze razvoja ljudskog embriona, dok je posebna pažnja posvećena procesu koji se naziva gastrulacija, kada ćelije počinju da se organizuju i stvaraju osnove svih budućih organa. Naučnici još uvek ne znaju potpuno kako ćelije dobijaju "uputstva" da postanu određeni organi.
Istraživanja embriona dodatno otežavaju zakonska ograničenja. U mnogim državama nije dozvoljeno uzgajanje ljudskih embriona u laboratoriji duže od 14 dana, što sprečava detaljno proučavanje kasnijih faza ranog razvoja. Promena tih pravila mogla bi omogućiti nova otkrića o uzrocima neuspešnih trudnoća. Kako bi prevazišli etičke i pravne prepreke, naučnici razvijaju modele embriona napravljene od matičnih ćelija. Ovi modeli omogućavaju proučavanje razvoja ljudskog organizma bez korišćenja pravih embriona. Vang posebno želi da bolje razume ulogu jajnika, embriona i posteljice, organa koji je ključan za razvoj bebe, ali još uvek nije dovoljno istražen.
Na kraju, iako istraživanja obećavaju, Vang navodi da je sve još uvek u ranoj fazi, a iako nauka može da otvori nove mogućnosti, primena zavisi od etičkih pitanja, društvenog prihvatanja i odluke ljudi da li žele da koriste takve tehnologije.
(EUpravo zato/El Pais)