Sve češće žene su predmet napada i nasilja, što nažalost ne zaobilazi ni one koje žive na Kosoovu i Metohiji. Iz Osnovnog suda u Prištini – ogranka u Gračanici su potvrdili da je 30 odsto od ukupnog broja predmeta koje prime vezano za nasilje u porodici ili nasilje nad ženama.
Predstavnice civilnog društva traže strože kazne za nasilnike.
Svakodnevni policijski izveštaji potvrđuju da je porodično nasilje, u kojem su žene žrtve, u porastu, ali, bez obzira na prijave, izveštaji pokazuju i da tužioci nakon ispitivanja nasilnike najčešće puštaju na slobodu.
"Imamo više od 2.000 slučajeva nasilja nad ženama, to su sve prijavljeni slučajevi. Imamo i najveći broj u istoriji da su žene ubijene uprkos izrečenoj meri zabrane prilaska. To pokazuje tu kulturnu normu da žena još uvek ostaje talac porodice i još uvek je u tom krugu nasilja jer joj se nameće balansiranje između privatnog i profesionalnog života", rekla je izvršna direktorka Kosovske agencije za rodnu ravnopravnost, Edi Gusia.
Sudija Borisavljević: 30 posto predmeta je nasilje u porodici ili nasilje nad ženama
Nadzorni sudija Osnovnog suda u Prištini - ogranka u Gračanici, Siniša Borisavljević, potvrdio je da je nasilje nad ženama u porastu.
"Nažalost, mogu da kažem da je sada već 30 odsto primljenih predmeta vezano za neki vid nasilja u porodici ili nasilja nad ženama, što je veliko povećanje u odnosu na ranije godine. Zamislite, 70 odsto čine sva ostala krivična dela, a 30 odsto je vezano za nasilje, najviše u porodici ili u slučajevima gde su žrtve žene", rekao je Borisavljević.
Komandir Policijske stanice u Gračanici, Bratislav Trajković je naveo da policija sprovodi zakon, ali da ostale nadležnosti ne zavise toliko od nje.
"Od same prijave ovih slučajeva stvara se bezbedno okruženje za ceo postupak. Uzimaju se poverljive informacije kako bi se slučaj rešio i kako ne bi došlo do odavanja informacija van stanice. Sve zavisi od slučaja ili incidenta koji se desio, koje će se radnje preduzeti i kako će se postupati u daljem toku. Nema tolerancije prema ovakvim slučajevima. Policijski službenici moraju da budu nepristrasni kako bi se ceo slučaj završio na pozitivan način", kazao je Bratislav Trajković na konferenciji koju je organizovala NVO "Žensko pravo".
Žrtve često odustaju od prijave
Govoreći o aktuelnim slučajevima, Trajković je istakao da policija trenutno obrađuje nekoliko predmeta. Takođe, istakao je da i nakon povlačenja prijave, policija prati nasilnika i preduzima određene radnje.
"Na primer, prijavite slučaj, pa nakon dva ili tri dana žrtva hoće da odustane. To ostaje u policijskoj stanici kao službena beleška i prati se dalje dešavanje, jer može u budućnosti da se pojavi ista takva prijava".
Sudija Siniša Borisavljević potvrđuje kda žrtve najčešće povlače prijave iz straha.
"U velikom broju slučajeva, možda čak i u više od polovine, žrtve dođu i kažu: 'Ne, mi smo se sada pomirili, ne želim to'. U pitanju je strah. Iz prakse i iskustva, kada pogledam jednu i drugu stranu, vidim da je u pitanju strah. Dolaze žene koje ne smeju da pogledaju u pravcu optuženog supruga", rekao je sudija i istakao da i u tim situacijama, postupak ide dalje.
Zastupnik žrtava iz Centra za pravnu pomoć, Anton Ndrecaj, napominje da se ovo pitanje tretira i u okviru novog zakona protiv rodno zasnovanog nasilja.
"To znači da u trenutku kada se žrtva povuče od optužbe, institucije – počev od policije, zastupnika žrtve, suda i tužilaštva – imaju obavezu da slučaj dovedu do kraja i donesu odluku, bez obzira na to da li se žrtva povukla ili ne. Ovo načelo je stupilo na snagu u novembru 2023. godine. Sada su već tri godine kako imamo ovaj zakon na snazi. Žrtva mora da ima zakonsku zaštitu", rekao je Ndrecaj.
Civilno društvo traži odgovornost institucija i veće kazne za nasilnike
Direktorka NVO "Žensko pravo", Ružica Simić je podsetila da praksa na Kosovu, ali i u regionu, pokazuje da žrtve koje su prijavile nasilje na kraju bivaju ubijene.
"To jeste odgovornost svih institucija. Zato smo mi danas ovde. Moramo svi da sarađujemo. Ne može samo policija, ne može samo tužilaštvo, ali ključna obaveza policije jeste da izvrši procenu bezbednosti žrtve. Od toga se kreće. Ako je tužilac odgovoran, on će odmah primiti žrtvu, razgovarati sa njom i proceniti situaciju. Što se tiče civilnog društva, mi znamo da je u tom trenutku potrebna psihološka podrška žrtvi, ali i procena njene bezbednosti", rekla je ona.
Predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija", Gordana Đorić je naglasila da se nasilnik ponovo ohrabruje da napada ženskog člana porodice jer su kazne veoma blage.
"Trebalo bi da svi zajedno donesemo zaključak da se promeni zakon i da kazne za nasilnike budu mnogo strože, ne samo zatvorske nego i novčane. Sigurna sam da bi se smanjio broj nasilja nad ženama. Sami ste rekli da se nasilje povećava i, nažalost, ima i mnogo više stradalih žena", rekla je Đorić.
Edi Gusia iz Agencije za rodnu ravnopravnost smatra da novčane kazne nisu rešenje problema, već psihološki program za nasilnike koji bi se sprovodio unutar zatvorskog sistema.
(EUpravo zato/radiokim)