Fizičko i seksualno nasilje tokom života pogodi približno trećinu žena u Evropskoj uniji, ali većina tih slučajeva nikada ne bude prijavljena, pokazalo je istraživanje objavljeno u utorak.
Rezultati ankete, koju su sproveli Agencija Evropske unije za osnovna prava (FRA) i Evropski institut za rodnu ravnopravnost, ukazuju da je samo 11,3 odsto žena prijavilo policiji fizičko ili seksualno nasilje koje su počinili nepartneri, dok je tek 6,1 odsto prijavilo nasilje od strane intimnog partnera.
Kao najčešći razlozi za neprijavljivanje navode se stid, osećaj krivice, strah i nepoverenje u organe reda. Istraživanje je pokazalo i da ograničena informisanost ili otežan pristup servisima za podršku dodatno utiču na odluku da se nasilje ne prijavi.
Oko 30,7 odsto žena u EU izjavilo je da je doživelo neki oblik nasilja, što je blagi pad u odnosu na 33 procenta zabeleženih u prvom ovakvom istraživanju iz 2012. godine. Studija je ukazala i na rasprostranjenost drugih oblika zlostavljanja, uključujući psihološko, ekonomsko i onlajn nasilje.
"Nasilje nad ženama predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava. Države članice imaju jasnu obavezu da spreče nasilje, zaštite žrtve i obezbede pristup pravdi, a ovi rezultati pokazuju da je pred nama još mnogo hitnog posla", izjavila je direktorka FRA Sirpa Rautio.
"Nordijski paradoks"
Učestalost nasilja značajno varira među državama članicama, od 57,1 odsto u Finska do 11,9 odsto u Bugarska.
I druge nordijske zemlje, poznate po visokom stepenu rodne ravnopravnosti, beleže visoke stope nasilja: 52,5 odsto žena u Švedska i 47,5 odsto u Danska navelo je da je doživelo nasilje. Nasuprot tome, zemlje juga Evrope sa nižim nivoom rodne ravnopravnosti pokazuju složeniju dinamiku prijavljivanja.
Ova pojava, poznata kao "nordijski paradoks", prema oceni istraživača može ukazivati na stvarne razlike u iskustvima žena, ali i na različite obrasce prijavljivanja i percepcije nasilja, posebno u vezi sa seksualnim odnosima, od zemlje do zemlje. I prvo istraživanje FRA iz 2012. godine pokazalo je sličan obrazac.
Nova studija zasniva se na intervjuima sa gotovo 115.000 žena starosti od 18 do 74 godine, sprovedenim u periodu od septembra 2020. do marta 2024. godine.
(EUpravo zato/Rojters)