Prisustvo žena u STEM naukama (reč nastala od engleskih reči za kovanicu koja ima za cilj da integriše prirodne nauke: Science, Technology, Engineering, Mathematics), pored finansijskih donosi i druge aspekte "nevidljivosti", ukazuju brojna istraživanja godinama unazad.
Istraživanja otkrivaju "nevidljive" nejednakosti
Prema istraživanjima Međunarodne organizacije rada, u STEM oblastima zastupljeno je oko 43% žena. Kada se uporedi sa svetskim podacima, ovaj procenat je prema mnogim standardima relativno visok.
Ipak, iza ove statistike krije se kompleksna realnost: žene su češće zastupljene u matematici, najviše kao nastavni kadar, dok u inženjerstvu i oblastima tehnologije čine manje od 40% radne snage, odnosno manje od jedne četvrtine.
Za mnoge ovaj procenat deluje kao zadovoljavajuć, kada je sklad među zastupljenosti polova u STEM naukama u Srbiji u pitanju, ipak ekonomska realnost otkriva još dublju nejednakost.
Poslednja zvanična statistika pokazuje da žene u Srbiji generalno zarađuju oko 20% manje od muškaraca na istim poslovima, što predstavlja jednu od najvećih razlika u Evropi.
Realnost u akademskim okvirima
Savet za regionalnu saradnju prilikom istraživanja rodne nejednakosti, došao je do podataka da žene možda čine većinu među studentima 56% i među diplomcima 58%, ali su znatno slabije zastupljene na rukovodećim pozicijama.
Od 14 univerziteta u našoj državi, na samo dva rokuovodioci su ženskog roda, dok u 61 istraživačkom centru za direktorku imaju zaposleni na njih 14.
Problem dodatno otežava činjenica što se podaci retko ažuriraju: prema statistikama iz 2016. godine, žene su brojnije od muškaraca u medicinskim naukama 60%, dok ih je najmanje u inženjerstvu i tehnologiji 37%.
Uticaj na svakodnevnicu žena
Stručnjaci tvrde da ovaj jaz utiče na brojne aspekte, poput samog radnog mesta, na kom mnoge visoko obrazovane žene ne napreduju dovoljno brzo ni visoko. Takođe, ukoliko se dublje analizira samo tržište rada, primetne su podele na dominantno "muške poslove" unutar sektora kao što su inženjerstvo ili IT.
Paralelno sa tim, većina pripadnica lepšeg pola van svog posla ima i porodične obaveze, kao i teret koji ide sa obavezama oko roditeljstva i nejednakih podela kućnih poslova koji dodatno otežavaju napredak u karijeri.
Ovaj jaz nije samo broj na papiru, on odražava strukturalne razlike u društvu: žene u Srbiji su sve obrazovanije i često imaju više kvalifikacija od njihovih muških kolega, ipak njihov rad u praksi i dalje nije dovoljno vrednovan.
Posmatrano kroz prizmu globalnih trendova, žene u STEM-u suočavaju se sa kombinacijom nejednakog napredovanja u karijeri i u sferi finansija.
Neka istraživanja ukazuju da se svetlo na kraju tunela nazire jer se Srbija pozicionira relativno dobro u odnosu na zemlje u regionu po pitanju procenta žena na nekom od STEM fakulteta.
Šta je rešenje?
Da bi se ova priča promenila, stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih tačaka: transparentnost plata, dugoročna praćenja i istraživanja, programi podrške ženama u STEM oblastima, osnaživanju kroz mentorstvo i mreže podrške za razvoj karijera.
Na kraju, priča o ženama u STEM-u u Srbiji nije samo priča o brojkama, već je u pitanju priča o mogućnostima, ambicijama i preprekama koje treba prevazići kako bi se stvorilo društvo u kom talenat nije definisan pripadanju određenom polu, već stvarnim sklonostima, dostignućima i ličnim afinitetima.
(EUpravo zato/Startit/Serbian Monitor)