Crna Gora je među 10 evropskih zemalja s najvećim problemom gojaznosti kod dece, podaci su Instituta za javno zdravlje.
Naime, poslednje istraživanje iz 2022. pokazalo je da je oko 40 odsto crnogorskih sedmogodišnjaka imalo prekomernu telesnu masu ili bilo gojazno.
Za nutricionistkinju Snežanu Fatić, ovi podaci su "alarmantni", prenela je Radio Slobodna Evropa.
Ističe dva ključna faktora koja su doprinela rastu gojaznosti kod dece: "Prvo provode previše vremena u zatvorenom, za računarom, sa telefonom... nisu fizički aktivna. Druga stvar je neadekvatna ishrana, u smislu da deca danas jedu suviše brze hrane i grickalica".
Problem postoji i kod odraslih.
Prema podacima koje je Institut dostavio, istraživanje iz 2022. je pokazalo da polovina žena od 15 do 49 godina ima visceralnu gojaznost (odnosno obim struka preko 80 centimetara), što je jedan od značajnih indikatora gojaznosti.
Fatić za RSE ističe da su se i navike odraslih tokom vremena promenile.
"Znamo kako smo se nekad hranili, pod uticajem naših starih, koji su smanjivali te obroke do mere koja je potpuno dovoljna čoveku. Savremeni čovek više nema tu uobročenost koju smo imali, već jede u svakom trenutku, non-stop se nešto gricka, a te grickalice su upravo i pogubne", dodala je.
Iz Instituta navode da se gojaznost u mladosti obično nastavi u odraslom dobu.
Gojaznost je jedan od najvećih izazova 21. veka, koja je istovremeno i bolest i faktor rizika za nastajanje drugih bolesti kao što su kardiovaskularne, dijabetes, određene maligne bolesti...
Školske užine – odraz navika
Navike današnje dece u ishrani mogu se videti za vreme školskih odmora.
Naime, tokom 15-minutnog školskog odmora markete i kioske sa brzom hranom u blizini škola "okupiraju" učenici.
Kupuju uglavnom grickalice, slatkiše, gazirane sokove...
Na pitanje da li nekad kupuju nešto zdravo, kasirka u jednom podgoričkom marketu kaže da se ne seća da je neko dete kupilo voćku ili nešto sa sektora zdrave hrane.
Kako se roditelji 'nose' sa ovim nezdravim navikama?
Mirjana kaže da zbog dece godinama u kuću nije unosila slatkiše i grickalice: "A onda sam ukapirala da ih ćerka tamani krijući napolju dok je sama ili sa drugaricama. Znači od jednog sam napravila dva problema. Ni razgovori nisu dali mnogo efekta... to njih prosto privlači, to je deo 'paketa' kad izađu po kvartu".
Marija se trudi da njeno troje dece imaju balans u ishrani - i palačinke i kiflice sa kremom, ali i kuvana jela poput pasulja i graška.
"Mislim da sam se ja gore hranila nego oni sad. Danas imamo veći izbor hrane, da se razumemo, kako zdrave tako i nezdrave, ali je pored ovolikog izbora lakše napraviti zdraviju varijantu, a da pritom bude ukusna", smatra ona.
Nutricionistkinja Fatić naglašava da se na internetu može naći veliki broj podataka o zdravoj ishrani, ali upozorava na njihovu tačnost.
"Preko pretraživača dobijaju 1001. informaciju - i one koje su tačne i one koje nijesu naravno. I onda jednostavno u toj konfuziji neznanja oni se gube i veoma brzo 'polažu oružje', odnosno odustaju", navodi Fatić.
Naglašava da je gubljenje kilograma proces koji ima svoja pravila - "svoj početak, razradu i kraj", zbog čega je podrška stručnih lica preko potrebna.
Sumorne prognoze
Da će više od polovine odraslih i trećine dece u svetu do 2050. imati problema sa prekomernom težinom ili gojaznošću, pokazuje studije koja je obuhvatila više od 200 zemalja, uključujući i Crnu Goru.
Za prognoze su koristili između ostalih stope rasta u periodu 1990. i 2021, kada se među decom i mladima do 25 godina stopa gojaznosti više nego udvostručila.
Autori studije, predstavljene u naučnom časopisu Lancet uoči 4. marta, Dana borbe protiv gojaznosti, upozoravaju vlasti da reaguju kako bi se ovaj problem suzbio.
Gde je rešenje?
Iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore su kazali da države mogu igrati ključnu ulogu u borbi protiv gojaznosti kroz zakone, obrazovanje i unapređenje zdravstvenih sistema.
Jedan od načina je zabrana reklamiranja nezdravih proizvoda usmerenih ka deci ali i oporezivanje nezdrave hrane.
"Uvođenje poreza na slatka pića i ultraprerađenu hranu može smanjiti njihovu potrošnju, kao što je dokazano u zemljama poput Meksika i Mađarske", navodi se.
Takođe predlažu uvođenje jednostavnih oznaka na pakovanjima koje jasno pokazuju sadržaj šećera, soli i zasićenih masti.
Kada su u pitanju škole, predlažu uvođenje zdravih obroka i edukacije.
Takođe predlažu podsticanje fizičke aktivnosti kako u školama tako i na radnom mestu.
(EUpravo zato/RSE)