Poslednjih nedelja zdravstvene vlasti DR Kongo i Ugande prijavile su nove slučajeve infekcije virusom ebole. Situacija je dodatno zabrinula međunarodne organizacije jer se radi o soju Bundibugjo, ređoj varijanti virusa za koju trenutno ne postoji dostupna i odobrena vakcina.
Prema podacima SZO-e i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), epidemija je prvo registrovana u istočnim delovima DR Kongo, u regionima koje već godinama pogađaju oružani sukobi, siromaštvo i slabo razvijen zdravstveni sistem.
Upravo takvi uslovi omogućili su da se virus lakše širi među stanovništvom, dok dodatni problem predstavljaju teško dostupna sela, nedostatak medicinske opreme i nepoverenje dela lokalnog stanovništva prema lekarima i međunarodnim organizacijama.
Šta je to ebola?
Ebola je jedna od najsmrtonosnijih bolesti na svetu. Prvi simptomi podsećaju na grip i podrazumevaju visoku temperaturu, iscrpljenost, bolove u mišićima i glavobolju.
Bolest brzo može da preraste u ozbiljno stanje sa unutrašnjim krvarenjem, otkazivanjem organa i većim rizikom od smrtnosti (za Bundibugjo ona je između 30 i 50 odsto).
Prenosi se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, zbog čega su članovi porodice i zdravstveni radnici među najugroženijima.
Odgovor evropskih institucija na krizu
Evropske institucije pažljivo prate razvoj situacije, ali za sada poručuju da nema razloga za paniku među građanima Evrope. ECDC je procenio rizik od širenja ebole na evropskom tlu kao veoma nizak, prvenstveno zato što evropske zemlje imaju razvijene sisteme nadzora, laboratorije za brzo testiranje i procedure za izolaciju potencijalno zaraženih osoba.
Ipak, iskustvo tokom pandemija COVID-19 pokazalo je koliko brzo lokalna zdravstvena kriza može da postane globalni problem. Tu se krije i razlog zašto evropske zemlje ne žele da situacija izmakne kontroli.
Pojačan je zdravstveni nadzor na aerodromima i graničnim prelazima, a zdravstvene službe dobile su preporuke kako da postupaju ukoliko se pojavi putnik sa simptomima koji dolazi iz pogođenih područja Afrike.
Iako za sada nema planova za ukidanje ili obustavljanje letova iz centralne Afrike, pojedine avio-kompanije i aerodromi pripremaju dodatne protokole za hitne situacije.
EU istovremeno, pokušava da pomogne afričkim državama kako bi se epidemija zaustavila na samom izvoru. Humanitarne službe već su poslale dodatnu finansijsku pomoć, zaštitnu opremu i epidemiološke timove u pogođene regione.
Takođe, dala je 15 miliona evra u humanitarnoj pomoći za podršku u hitnim intervencijama, preko 81 milion evra za region Velikih jezera i preko 20 miliona evra za Ugandu od početka 2026. godine.
Stručnjaci upozoravaju da je upravo brz odgovor ključan kod ebole: što se ranije identifikuju zaraženi, izoluju kontakti i obezbedi medicinska nega, veće su šanse da se epidemija zaustavi pre nego što preraste u širu međunarodnu pretnju.
Iako se naglašava da trenutna situacija nije razlog za alarm u Evropi, nova epidemija ebole još jednom pokazuje koliko je svet povezan i koliko su globalni zdravstveni sistemi zavisni jedni od drugih.
Epidemije koje počnu u udaljenim i siromašnim regionima više nisu samo lokalni problem, one postaju test spremnosti čitave međunarodne zajednice da reaguje brzo, organizovano i solidarno.
(EUpravo zato)