Male promene u načinu života, poput samo pet dodatnih minuta fizičke aktivnosti dnevno ili pola sata manje sedenja, mogu značajno doprineti dužem životu, pokazuje novo istraživanje.
Prema rezultatima dve nove studije, dodatnih pet minuta vežbanja i sna, kao i smanjenje vremena provedenog u sedenju za oko 30 minuta dnevno, mogu primetno produžiti životni vek i smanjiti rizik od prerane smrti.
Nalazi objavljeni u uglednom medicinskom časopisu The Lancet ukazuju na to da male, lako ostvarive promene u svakodnevnoj aktivnosti mogu sprečiti i do 20 odsto smrtnih slučajeva.
Istraživanje je pokazalo da hodanje umerenim tempom samo pet minuta duže svakog dana može biti povezano sa oko 10 odsto manjim rizikom od smrti kod većine odraslih osoba, koje u proseku već imaju oko 17 minuta dnevne fizičke aktivnosti.
Ako se ta aktivnost poveća na dodatnih deset minuta dnevno, smanjenje ukupne smrtnosti raste na oko 15 odsto.
Kod fizički neaktivnijih ljudi, koji se umerenim tempom kreću svega dva minuta dnevno, dodatnih pet minuta aktivnosti povezano je sa smanjenjem rizika od smrti za oko šest odsto, dok deset dodatnih minuta donosi smanjenje od oko devet procenata.
Studija je takođe pokazala da smanjenje sedentarnog načina života za čitav sat dnevno može biti povezano sa 13 odsto manjim rizikom od smrti kod većine odraslih osoba.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje 150 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, ali veliki broj ljudi ne uspeva da dostigne taj nivo.
S obzirom na to da autori smatraju da je za mnoge ove ciljeve teško ostvariti, fokus istraživanja bio je na "realnim i izvodljivim promenama", poput kratke šetnje ili smanjenja vremena sedenja za pola sata dnevno.
Smanjenje sedentarnog vremena za 30 minuta dnevno, što je oko pet odsto ukupnog vremena koje prosečna odrasla osoba provede sedeći, povezano je sa sprečavanjem više od sedam odsto smrtnih slučajeva.
Istraživanje je obuhvatilo podatke više od 135.000 odraslih osoba iz sedam grupa u Norveškoj, Švedskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, kao i iz britanske baze podataka UK Biobank. Učesnici su praćeni tokom osam godina.
UK Biobank prikuplja biološke, zdravstvene i podatke o načinu života stotina hiljada dobrovoljaca u svrhu naučnih istraživanja. Naučnici su koristili uređajima merenu fizičku aktivnost i vreme provedeno u sedenju kako bi procenili koliki deo smrtnosti bi se mogao sprečiti malim dnevnim povećanjem aktivnosti ili smanjenjem sedenja.
Ipak, reč je o opservacionoj studiji, što znači da ne može sa sigurnošću da dokaže da ove promene direktno uzrokuju smanjenje smrtnosti.
"Najviše ohrabruje to što već dodatnih pet minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno može imati pozitivan efekat. To je dostižno za većinu ljudi, čak i za one koji su trenutno vrlo malo fizički aktivni", izjavio je Danijel Bejli sa Univerziteta Brunel u Londonu, koji nije učestvovao u istraživanju.
On dodaje da umerene aktivnosti podrazumevaju one koje nas nateraju da malo brže dišemo i da nam bude toplije, poput brze šetnje, kućnih poslova ili rada u bašti.
Koliko se odrasli u Evropi zaista kreću?
Prema najnovijem Eurobarometrovom istraživanju o sportu i fizičkoj aktivnosti, oko 45 odsto Evropljana nikada ne vežba niti se bavi sportom.
Gotovo četiri od deset ispitanika navodi da se fizički aktivira kroz rekreaciju ili aktivnosti koje nisu sportskog karaktera, poput plesa, baštovanstva ili vožnje bicikla kao prevoznog sredstva.
Istovremeno, oko 13 odsto ispitanika nije prohodalo ni deset minuta u kontinuitetu tokom sedmice koja je prethodila prikupljanju podataka.
San i ishrana takođe igraju važnu ulogu
Druga studija, objavljena u časopisu eClinicalMedicine, pokazuje da i male promene u navikama spavanja i ishrane mogu imati značajan uticaj na dužinu života.
Kod osoba sa najlošijom kombinacijom sna, fizičke aktivnosti i ishrane, dodatnih pet minuta sna dnevno i pola porcije više povrća moglo bi, prema procenama, da produži život za još jednu godinu.
Analiza je obuhvatila gotovo 60.000 učesnika iz baze UK Biobank, a autori su pomoću statističkog modela procenjivali životni vek i godine provedene u dobrom zdravlju u zavisnosti od različitih životnih navika.
Kako bi se, teoretski, dobila još jedna godina života samo kroz san, bilo bi potrebno spavati oko 25 minuta duže dnevno, dok maksimalni dobitak na životnom veku kroz bolji san iznosi do tri godine.
Studija navodi da sedam do osam sati sna dnevno, više od 40 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno i zdrava ishrana mogu biti povezani sa više od devet dodatnih godina života i dobrog zdravlja u poređenju sa osobama koje imaju najlošije životne navike.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)