Po prvi put, u svetu ima više dece koja su gojazna nego onih koja su pothranjena, pokazuje veliko istraživanje koje je sprovela dečja organizacija UNICEF.
Prema procenama, svako deseto dete i adolescent uzrasta od 5 do 19 godina,što je oko 188 miliona, danas se suočava sa problemom gojaznosti.
Istraživači ukazuju na promenu ishrane, od tradicionalnih namirnica ka jeftinijoj, ali kaloričnoj industrijskoj hrani, punoj šećera, soli, skroba, nezdravih masti i aditiva.
UNICEF, kao agencija Ujedinjenih nacija, poziva vlade širom sveta da zaštite ishranu dece od nezdravih sastojaka i spreče uticaj prehrambene industrije ultraprerađene hrane na donošenje politika.
Pothranjenost više ne znači samo glad
Dok se nekada pod pothranjenošću podrazumevalo da dete nema dovoljno hrane i da je neuhranjeno, danas taj pojam obuhvata i posledice gojaznosti na zdravlje i razvoj dece, čak i u siromašnijim zemljama.
Deca se smatraju prekomerno uhranjenom ako imaju znatno veću telesnu težinu od preporučene za uzrast, pol i visinu. Gojaznost je ekstremni oblik prekomerne težine i povezana je sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i pojedinih vrsta raka kasnije u životu.
Kroz detinjstvo, pravilna ishrana, bogata voćem, povrćem i proteinima, presudna je za rast, razvoj i mentalno zdravlje. Međutim, tradicionalne navike u ishrani sve više ustupaju mesto ultraprerađenoj hrani.
Izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel upozorava da se izazovi koje donosi gojaznost "ne smeju potceniti" i ističe da je to "rastuci problem koji utiče na zdravlje i razvoj dece".
Jedno od desetoro dece gojazno
Iako neuhranjenost i dalje predstavlja ozbiljan problem kod dece mlađe od pet godina u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, podaci UNICEF-a pokazuju da se broj pothranjene dece uzrasta 5–19 godina smanjio sa skoro 13 odsto u 2000. godini na 9,2 odsto danas.
Nasuprot tome, stopa gojaznosti porasla je sa 3 odsto na 9,4 odsto – što znači da je gotovo svako deseto dete sada gojazno.
Ukupan broj dece sa viškom kilograma (u šta spadaju i gojazna deca) dostigao je oko 391 milion, odnosno jedno od petoro dece školskog uzrasta i adolescenata.
Gojaznost danas nadmašuje pothranjenost u svim regionima sveta, osim u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji. Najviše stope beleže se u pacifičkim ostrvskim državama, u Niue 38 odsto, na Kukovim ostrvima 37 odsto i u Nauruu 33 odsto.
Problem je izražen i u bogatijim državama: među decom i mladima od 5 do 19 godina, 27 odsto je gojazno u Čileu, 21 odsto u Sjedinjenim Državama i 21 odsto u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"U mnogim zemljama vidimo dvostruki teret pothranjenosti – istovremenu pojavu zaostajanja u razvoju i gojaznosti. To zahteva ciljane mere. Svako dete mora imati pristup zdravoj i pristupačnoj hrani", istakla je Rasel.
Hitna akcija potrebna
UNICEF upozorava da bi posledice nečinjenja mogle biti ogromne i po zdravlje i po ekonomiju. Do 2035. godine globalni ekonomski trošak gojaznosti i prekomerne težine mogao bi da premaši 4 biliona dolara godišnje.
U izveštaju se od vlada traže hitne mere, uključujući strože označavanje i regulaciju marketinga hrane, izbacivanje ultraprerađene hrane iz školskih menzi, uvođenje poreza na nezdravu hranu i piće, kao i obaveznu reformulaciju proizvoda kako bi se smanjio sadržaj štetnih sastojaka.
Posebno se naglašava da politike u vezi sa ishranom dece moraju biti zaštićene od uticaja industrije ultraprerađene hrane, uključujući zabranu njenog učešća u izradi zakona i obavezu da se svaki oblik političkog lobiranja javno prijavi.
(EUpravo zato)