Starenje stanovništva jedan je od najvećih izazova 21. veka, a trend starenja društva u celini nije zaobišao ni Republiku Srbiju.
Prema poslednjem Popisu stanovništva iz 2022. godine, od ukupnog broja stanovništva (6,7 miliona) u Republici Srbiji živi ukupno 1,9 miliona ljudi starijih od 60 godina. Prosečan vek se produžio, i on danas u Srbiji iznosi 78,7 godina za žene i 73,9 za muškarce.
Na svetskom nivou, broj ljudi starijih od 60 godina, prema dostupnim informacijama, iznosi 1,1 milijardu, a projekcije govore da će se do sredine veka taj broj udvostručiti.
Kako stanovništvo stari, potražnja za sveobuhvatnim uslugama zdravstvene zaštite, nege i socijalne podrške značajno je porasla.
Zanemarivanje starih i predrasude prema njima - Ejdžizam
Predrasude prema starijim osobama otežavaju njihovu socijalnu inkluziju i mogu da ih spreče da u punoj meri učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima.
Zanemaruje se ogromno životno i radno iskustvo, koje, ne samo mladim generacijama, već društvu u celini predstavljaju neiscrpni resurs, vredan poštovanja.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva na veću osetljivost celokupne javnosti na potrebe, probleme i uslove života sa kojima se suočavaju starija lica.
"Smatramo ključnim negovanje međugeneracijske solidarnosti i saradnje i izgradnju pozitivnog stava o starenju kako bismo bolje sagledali ne samo probleme već i sve pozitivne aspekte zrelog doba koje je neminovna perspektiva svakog od nas", naveli su oni.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti prošle godine je u razgovoru za Euractiv ukazala na problem ejdžizma, kako u Evropi i svetu, tako i kod nas.
"Takozvani ejdžizam (ageism), vrsta diskriminacije koja se odnosi na predrasude prema ljudima zasnovane na osnovu njihove strarosne dobi, mogao bi da postane dominanatan oblik diskriminacije u 21. veku. Demografska slika zabrinjavajuća je kako u Srbiji tako i u celoj Evropi. I to je realnost koja zahteva niz promena. Potrebno je da izgradimo društvo koje starije prepoznaje kao ravnopravne građane uključene u sve segmente života", rekla je Janković i dodala da je jedna od tri osobe u Evropi bila žrtva ejdžizma.
Na ovu temu u Beogradu je prošle godine održana konferencija na kojoj je predstavljen prvi Globalni izveštaj UN o diskriminaciji na osnovu starosti iz koga se mogu videti i podaci Posebnog izveštaja o diskriminaciji starijih građana u Srbiji.
U Izveštaju je naveden podatak da je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina kao i da im je život određen stereotipima i predrasudama.
"Samo zajedno, ravnopravni, kompetentni i sposobni u punom kapacitetu možemo doprineti sveukupnom prosperitetu", napomenula je Janković tada.
Vladimir Vasić, sociolog, istakao je da ljudi u trećem životnom dobu često rade teške fizičke poslove, što, kako kaže, samo govori u kakvom su položaju stari, pišu Nezavisne.
"Podatak da ljudi koji su prisiljeni da u poznim godinama rade govori o odnosu društva prema starim licima i, jednostavno, čini mi se da mi kao društvo imamo maćehinski odnos prema ovoj populaciji. Sama činjenica da se ova populacija nalazi u nezavidnom socio-ekonomskom položaju govori da je njihov život složen i težak", kazao je Vasić i dodao da mladi ljudi imaju takav odnos kao da nikada neće doći u te godine.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 1. oktobar za Međunarodni dan starijih osoba na sednici održanoj 14. decembra 1990. godine.
Ove godine Ujedinjene nacije, za 34. obeležavanje Svetskog dana starijih, u fokus stavljaju temu „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta".
Ovogodišnja kampanja okuplja stručnjake koji će razgovarati o politikama, zakonima i praksama, koje jačaju sisteme brige i podrške za starije osobe.
Prema najvama, biće naglašena hitna potreba za proširenjem mogućnosti obuke i obrazovanja u gerijatriji i gerontologiji, kao i razmatranje problema globalnog nedostatka radnika za negu starih osoba.
(M.A./EUpravo zato/rtv.rs/)