Irska i Rumunija izdvajaju se kao neke od najdarežljivijih zemalja Evrope, pokazuje najnoviji izveštaj Charities Aid Foundation (CAF). Istraživanje je obuhvatilo više od 60.000 ljudi iz 105 zemalja, a odnosilo se na donacije tokom 2025. godine.
Gotovo šest od deset Evropljana prošle godine je doniralo novac, bilo direktno ljudima kojima je pomoć potrebna, humanitarnim organizacijama ili u verske svrhe.
Kada je reč o doniranju humanitarnim organizacijama, Irska i Holandija imaju najveći procenat građana koji daju novac. U Irskoj je više od dve trećine stanovništva doniralo humanitarnim organizacijama.
Rumunija, međutim, ima drugačiju sliku. Samo 27 odsto građana doniralo je humanitarnim organizacijama, ali su donacije u proseku iznosile oko 0,4 odsto njihovih prihoda.
Kada se saberu sve vrste davanja - humanitarne donacije, pomoć direktno ugroženim ljudima i verske donacije, Rumunija je prva u EU, sa prosečnim izdvajanjem od 0,9 odsto prihoda. Slede Hrvatska sa 0,8 odsto i Irska sa 0,7 odsto.
Evropa zaostaje za ostatkom sveta
Iako je većina evropskih zemalja među bogatijim državama sveta, Evropa je kontinent sa najmanjim prosečnim izdvajanjima za donacije u odnosu na prihode.
Evropljani su u proseku izdvajali 0,6 odsto prihoda, dok je svetski prosek bio 1 odsto. Nemačka, Francuska i Italija, tri najveće evropske ekonomije, imale su prosek od svega 0,4 odsto.
Van EU posebno se izdvaja Ukrajina, gde je 61 odsto građana doniralo novac, a prosečno izdvajanje iznosilo je 1,2 odsto prihoda.
Istraživanje pokazuje i da postoji jasna veza između spremnosti ljudi da doniraju i njihovog osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici. U zemljama gde više od 80 odsto stanovništva oseća snažnu povezanost sa zajednicom, građani u proseku daju tri puta više nego u zemljama gde taj osećaj ima manje od polovine stanovništva.
Kome Evropljani najčešće pomažu?
Najčešći oblik pomoći u Evropi je doniranje humanitarnim organizacijama, i na taj način je davalo novac 38 odsto građana. Direktno ljudima kojima je pomoć potrebna novac je davalo 26 odsto, dok je 14 odsto građana doniralo verskim organizacijama ili u verske svrhe.
Najviše Evropljana podržava projekte namenjene deci i mladima, za koje je doniralo 29 odsto davalaca.
Na globalnom nivou, međutim, najčešći oblik pomoći jeste direktno davanje novca ljudima kojima je potreban.
Nigerija na vrhu svetske liste
Razlika između najdarežljivijih i najmanje darežljivih zemalja veoma je velika.
Nigerija je zauzela prvo mesto na svetu, sa prosečnim donacijama koje iznose 2,8 odsto prihoda. Osam od deset najdarežljivijih zemalja nalazi se u Africi, a dve u Aziji.
U tim zemljama oko 80 odsto stanovništva donira novac, dok je svetski prosek 61 odsto. Prosečno izdvajanje iznosi 2,1 odsto prihoda, odnosno više nego dvostruko više od globalnog proseka.
Čak 45 odsto doniranog novca u tim zemljama odlazi direktno ljudima i porodicama kojima je pomoć potrebna.
Na suprotnom kraju nalazi se Japan, gde donacije prosečno čine samo 0,2 odsto prihoda. Japan je istovremeno zabeležio i jedno od najnižih poverenja u humanitarne organizacije među ispitanim zemljama.
Zašto ljudi ne doniraju?
Najčešći razlog zbog kojeg ljudi ne daju novac jeste to što nemaju dovoljno sredstava. To je navelo 39 odsto onih koji nisu donirali.
U bogatijim zemljama taj procenat je još veći, 44 odsto ispitanika reklo je da ne može da priušti doniranje.
Drugi najčešći razlog bio je izbor drugih načina pomaganja. Deo ljudi umesto novca donira stvari, volontira ili učestvuje u prikupljanju sredstava.
Izveštaj tako pokazuje da spremnost na pomaganje nije nužno povezana samo sa visinom prihoda, već i sa osećajem povezanosti sa zajednicom i poverenjem u organizacije kojima se pomoć upućuje.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)