Ukoliko se pojavi u mlađem životnom dobu, dijabetes tipa 2 može da dovede do bržeg napredovanja bolesti i komplikacija, nego kada se pojavi u starosti. Upravo zato naučnici sve više istražuju mogućnosti da se bolest stavi pod kontrolu što ranije, uključujući i mogućnost postizanja remisije.
Novo kliničko istraživanje, objavljeno u časopisu The Lancet Regional Health, predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa, pokazalo je da kombinacija izrazito niskokalorijske ishrane i redovnog, stručno nadziranog vežbanja može da dovede do remisije dijabetesa tipa 2 kod više od polovine mlađih pacijenata u roku od šest meseci.
U studiji RESET for Remission učestvovalo je 96 osoba uzrasta od 18 do 45 godina, sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću. Istraživanje je sprovedeno u tri centra u Velikoj Britaniji i Kanadi, a učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe: jedna je nastavila sa uobičajenom terapijom i preporukama, dok je druga prošla kroz intenzivan program promene ishrane i fizičke aktivnosti.
Remisija kod 54 odsto učesnika
Rezultati su pokazali značajnu razliku između dve grupe: nakon 24 nedelje, odnosno šest meseci, remisiju je postiglo 27 od 50 učesnika koji su pratili kombinovani program, što predstavlja 54 odsto. U grupi koja je dobijala uobičajenu medicinsku negu, remisija je zabeležena kod samo dve od 46 osobe, odnosno 4 odsto.
Remisija dijabetesa definisana je kroz vrednosti višemesečnog preseka šećera u krvi, odnosno HbA1c, koja je niža od 6,5 odsto, bez korišćenja lekova za snižavanje glukoze tokom najmanje 12 nedelja. Ipak, remisija ne znači isto što i izlečenje.
Kako je izgledao program?
Učesnici iz grupe koja je primenjivala kombinovani pristup tokom prvih 12 nedelja, pratili su veoma restriktivan režim ishrane, sa dnevnim unosom od 800 do 900 kalorija.
Tokom prve dve nedelje svi obroci zamenjeni su posebno formulisanom nutritivnom hranom. U narednih deset nedelja učesnici su mogli da uvedu jedan klasičan obrok na dnevnom nivou, uz precizno određene količine proteina, voća i povrća.
Program je uključivao i fizičku aktivnost: dva treninga nedeljno uz stručni nadzor, koji su kombinovali aerobne i vežbe snage, kao i jedan samostalni trening.
Nakon početne faze mršavljenja, između 13. i 24. nedelje, učesnici su prešli na ishranu namenjenu održavanju postignute telesne mase, uz nastavak vežbanja samostalno.
Ovaj program se sprovodio uz medicinski nadzor, a učesnicima su, prema protokolu studije i proceni lekara, prilagođavani ili ukidani lekovi za dijabetes i pritisak.
Mršavljenje bez značajnog gubitka mišića
Jedan od važnih ciljeva istraživanja bio je da se ispita kako intenzivno smanjenje telesne mase utiče na mišićno tkivo. Kod klasičnih restriktivnih dijeta ne gubi se samo masno tkivo, već dolazi i do smanjenja mišićne mase, što je posebno važno kod osoba koje moraju dugoročno da održavaju postignutu težinu.
U ovoj studiji prosečna telesna masa učesnika iz grupe koja je pristupila rigoroznom režimu je spala za 8,4 kilograma tokom 24 nedelje. Istraživači su, međutim, utvrdili da je najveći deo gubitka težine poticao od smanjenja masnog tkiva, dok je mišićna masa uglavnom očuvana. Tome je verovatno doprinela kombinacija adekvatnog unosa proteina i treninga snage.
Iako tokom istraživanja nisu zabeleženi ozbiljni neželjeni efekti, tegobe su bile češće kod osoba koje su pratile intenzivan program ishrane. Najmanje jednu neželjenu reakciju imalo je 43 od 50 učesnika, u poređenju sa 6 od 46 osoba iz kontrolne grupe.
Najčešće su prijavljivani zatvor, glavobolja, vrtoglavica i umor, uglavnom tokom početne faze izrazito niskokalorijske ishrane, a u većini slučajeva tegobe su prolazile.
(EUpravo zato/The Lancet)