Napad panike uglavnom počinje iznenada, čak i kada osoba ne može da odredi konkretan razlog za uznemirenost. U svega nekoliko minuta osećaj nelagodnosti, prerasta u intenzivnu fizičku i emocionalnu reakciju, praćenu uverenjem da se događa nešto ozbiljno i strašno. Osoba u zavisnosti od inteziteta i prethodnih iskustava, može da počne da gubi kontrolu i da se javi nesvestica ili čak osećaj da će umreti.
Ovakve epizode, nazivaju se napadima panike. Njihov intenzitet dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta, nakon čega simptomi postepeno slabe. Ipak, osećaj iscrpljenosti i straha od ponavljanja mogu da potraju i nakon što se najizraženiji simptomi povuku.
Da li je u pitanju napad panike ili neki drugi zdravstveni problem?
Jedan od razloga zbog kojih je napad panike uznemirujuć jeste što simptomi nalikuju nekim ozbiljnim zdravstvenim stanjima koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ubrzan rad srca, bol u grudima, otežano disanje i vrtoglavica javljaju se i kod kardiovaskularnih i drugih zdravstvenih problema.
Zbog toga, ukoliko se simptomi javljaju po prvi put, jako je važno da se obavi lekarski pregled kako bi mogli da se isključe drugi mogući uzroci. Takođe, jedan napad panike ne znači kako osoba ima panični poremećaj, o ovome može da se govori tek kada se napadi ponavljaju, a osoba duže vreme živi u strahu od nove epizode ili počne da izbegava situacije za koje veruje da bi mogle da je izazovu.
Šta pomaže kada napad krene?
Iako je u tom trenutku teško da se ostane pribran, nekoliko jednostavnih mera pomaže u ublažavanju neprijatnih simptoma:
1. Sporo disanje
Tokom napada panike disanje je ubrzano i plitko, što dodatno pojačava osećaj vrtoglavice, trnjenja i nedostatka vazduha. Stoga je preporuka stručnjaka da usporite disanje, bez forsiranja dubokih udaha tako što ćete da udišete kroz nos, a zatim polako i malo duže izdahnite. Ovo treba ponavljati sve dok se disanje ne stabilizuje.
2. Nađite oslonac
Ukoliko je to moguće, trebalo bi da sednete, oslonite stopala o pod i opustite ramena. Usmeravanje pažnje na stabilan položaj tela pomaže u smanjenju osećaja gubitka kontrole.
3. Usmeravanje pažnje na okolinu
Tehnika "uzemljenja" pomaže da se pažnja preusmeri sa intenzivnih telesnih senzacija. Pronalazak pet stvari koje vidite, četiri koje možete da dodirnete, tri zvuka koja čujete, dva mirisa koja osećate i jedan ukus koji možete da prepoznate.
4. Podsetnik da je sve prolazno
Nemojte da ne tumačite svaku promenu u radu srca ili disanju kao znak da napad dolazi. Umesto dodatnog straha, ponovite u sebi kako je reč o intenzivnom osećaju koji se postepeno smiruje, što ne znači zanemarivanje novih simptoma, već izbegavanje dodatnog podsticanja straha.
5. Nije svaka borba uzaludna
Nekada pokušaji da se neprijatne senzacije odmah i po svaku cenu zaustave, dodatno povećavaju napetost. Umesto toga, saveti stručnjaka su da je boravak na bezbednom mestu, usporena aktivnost i dozvola organizmu da se postepeno vrati u pređašnje stanje, delotvorni.
Da li rizik od novih napada može da se umanji?
Pored preporuka koje pomažu tokom same epizode, važne su i svakodnevne navike. Redovan i dovoljno dug san, uravnotežena ishrana i fizička aktivnost dokazano doprinose boljoj regulaciji stresa.
Kod osoba koje su sklone napadima panike, preteran unos kofeina, energetska pića i nikotin dodatno pojačavaju neprijatne simptome. Zato je korisno da se prati kako organizam reaguje na ove stimulanse i po potrebi smanji njihov unos.
Prepoznavanje situacija i okolnosti koje prethode napadima takođe su značajne informacije. Dugotrajna izloženost stresu, nedostatak odmora i emocionalna preopterećenost doprinose pojavi anksioznih tegoba.
Ipak, izbegavanje svih situacija koje izazivaju strah nije dugoročno rešenje. Stručnjaci ukazuju da je postepeno suočavanje sa njima, uz podršku, dobar način da osoba povrati osećaj sigurnosti i kontrole.
(EUpravo zato/NHS)