Jedno dete posle vakcine nastavi da se igra kao da se ništa nije dogodilo. Drugo postane razdražljivo, dobije temperaturu ili ga nekoliko sati boli mesto uboda. Kod odraslih je slično. Neko sutradan ode normalno na posao, dok drugi oseća umor, glavobolju ili bolove u mišićima.
Nameće se prirodno pitanje: ako smo primili istu vakcinu, zašto naše telo nije reagovalo na isti način?
Odgovor se nalazi u tome što vakcina "razgovara" sa imunim sistemom, a imuni sistem nije identičan kod svih ljudi. Istraživanja poslednjih godina pokazuju da na odgovor na vakcinaciju utiče složena kombinacija genetike, uzrasta, pola, stečenog imuniteta, zdravstvenog stanja i faktora životne sredine.
Neželjena reakcija nije isto što i ozbiljna komplikacija
Pre svega, stručnjaci naglašavaju kako je važno da se napravi razlika između pojmova koji se često koriste sa istim značenjem.
Posle vakcinacije javljaju se očekivane, uglavnom blage reakcije i one najčešće prolaze same od sebe u roku od nekoliko dana. Takva reakcija predstavlja posledicu aktiviranja imunog sistema, ali postoje i retki ozbiljni neželjeni događaji koji zahtevaju medicinsku procenu.
Zato nije dovoljno da se kaže kako je neko "imao reakciju na vakcinu". Potrebno je da se zna i kakva je reakcija bila, koliko je trajala i da li postoji dokaz da je zaista bila uzrokovana vakcinom.
To je važna razlika i kod praćenja bezbednosti vakcina: zdravstveni problem koji se pojavi nakon vakcinacije nije automatski i zdravstveni problem koji je vakcina izazvala. Za utvrđivanje uzročne veze potrebna je detaljna naučna analiza.
Zašto imuni sistem ne reaguje kod svih isto?
Imuni sistem je poput ogromnog sistema za prepoznavanje stranih struktura. Kada vakcina organizmu "predstavi" antigen, ćelije imunog sistema počinju da ga prepoznaju i pokreću niz reakcija koje treba da dovedu do stvaranja imunološke memorije.
Ali brzina i intenzitet tog odgovora nisu isti kod svih ljudi, jedan od razloga je genetika.
Veliki broj gena učestvuje u tome kako naš organizam prepoznaje antigene, šalje signal ćelijama i proizvodi antitela i druge komponente na koji naš imunitet odgovora. Posebno su proučavane varijacije u genima sistema HLA, koji ima ključnu ulogu u predstavljanju antigena imunskom sistemu.
Noviji pregled istraživanja pokazuje da genetske razlike utiču i na jačinu imunskog odgovora na vakcinu i, kod nekih vakcina, na verovatnoću određenih neželjenih reakcija. To, međutim, ne znači da postoji jedan "gen za neželjene reakcije".
U pitanju je mnogo složenija kombinacija različitih faktora, od kojih mnogi još nisu dovoljno ispitani.
Godine menjaju odgovor
Imuni sistem deteta nije isti kao imuni sistem odrasle osobe, a ni imunitet starije osobe ne funkcioniše na isti način kao u mladosti. Zbog toga se odgovor na vakcine razlikuje u različitim životnim dobima.
Kod dece je taj sistem još u razvoju, dok kod starijih ljudi dolazi do promena koje se zbirno nazivaju imunosenescencija, postepenim promenama funkcije imunog sistema povezanim sa starenjem. Zbog toga određene vakcine imaju različite preporučene doze, rasporede ili formulacije za različite uzraste.
Istraživanja pokazuju da muškarci i žene tekođe imaju različit imuni odgovor na neke vakcine. Žene u proseku razvijaju snažniji odgovor antitelima, ali se nakon nekih vakcina beleži i veća učestalost određenih uobičajenih neželjenih reakcija, kao što su bol, temperatura i lokalna upala.
Razlozi nisu potpuno razjašnjeni, ali među mogućim faktorima nalaze se hormoni, genetika i razlike u funkcionisanju imunog sistema. To ne znači da će svaka žena iskusiti jaču reakciju ili da muškarac neće imati neželjene efekte. Govorimo o razlikama u proseku na nivou populacije, a ne o pravilu koje važi za svakog pojedinca.
Zašto onda neko nema baš nikakvu reakciju?
Ovo je druga strana priče koja često izaziva nepotrebnu zabrinutost. Ukoliko posle vakcine nemate temperaturu, bol u ruci ili umor, to ne znači da vakcina nije delovala.
Imuni ogovor ne mora da bude praćen simptomima koje možemo da osetimo. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izričito navodi da odsustvo neželjenih efekata ne znači da vakcina nije izazvala imunološki odgovor. Ljudi jednostavno različito reaguju na istu vakcinu.
Druga strana istog novčića je kada neko ima ozbiljnu reakciju nakon vakcine. Ipak, važno je istaći da su ozbiljni neželjeni događaji nakon vakcinacije retki. Njihova učestalost i vrsta zavise od konkretne vakcine, uzrasta i drugih faktora.
Naučnici pokušavaju da otkriju zašto se takvi događaji kod malog broja ljudi javljaju. Genetske razlike predstavljaju jedan od mogućih delova odgovora, ali za veliki broj retkih neželjenih događaja još uvek ne znamo precizan mehanizam.
Upravo zato se bezbednost vakcina ne procenjuje samo u kliničkim ispitivanjima pre odobrenja. Praćenje se nastavlja i nakon što vakcina počne da se koristi u širokoj populaciji.
Kako se uopšte otkriva da je neka reakcija povezana sa vakcinom?
Zamislimo da se kod nekoga nekoliko dana nakon vakcinacije pojavi zdravstveni problem. Sama činjenica da se dogodio nakon vakcinacije nije dovoljna da zaključimo da ga je vakcina izazvala.
Neki ljudi bi taj problem dobili i bez vakcinacije. Zato sistemi za praćenje bezbednosti prikupljaju prijave mogućih neželjenih događaja, a zatim naučnici traže obrasce: koliko često se određeni događaj javlja, da li je učestaliji nego što bi se očekivalo, postoje li biološki dokazi koji podržavaju uzročnu vezu i da li se signal ponavlja u različitim bazama podataka.
To je razlog zbog kog je važno razlikovati događaj nakon vakcinacije od događaja izazvanog vakcinom.
Nauka pokušava da pronađe "ličnu kartu" imunog odgovora
Jedna od zanimljivijih oblasti savremene imunologije upravo je deo koji se bavi proučavanjem zbog čega ljudi različito odgovaraju na iste vakcine. Ova oblast se često naziva vakcinomika (vaccinomics), dok se proučavanje genetskih i imunoloških faktora povezanih sa neželjenim reakcijama opisuje i kao adversomics.
Cilj nije da se ljudi unapred dele na one koji "smeju" i one koji "ne smeju" da prime vakcinu na osnovu jednog gena. Ideja je preciznija: ako naučnici bolje razumeju koji biološki faktori utiču na efikasnost i bezbednost vakcina, jednog dana bi mogli bolje da predvide ko će imati slabiji odgovor, kome bi bila potrebna drugačija strategija vakcinacije i ko ima veći rizik od određenih retkih reakcija.