Krvni sudovi su mreža kojom telo svakog trenutka snabdeva tkiva kiseonikom. Kada se arterije koje vode krv ka nogama postepeno suze, u početku izazivaju bol ili grč u listovima tokom hodanja koji se smiri čim osoba zastane.
Trenutak kada hod postane otežan
Prema sistematskom pregledu i analizi objavljenoj 2026. godine u časopisu The Lancet Global Health,procenjuje se da je 316,54 miliona ljudi starijih od 25 godina širom sveta imalo PAB tokom 2023. godine.
Ono što stručnjaci prepoznaju kao problem nije samo rasprostranjenost, već i to što mnogi ljudi ne znaju da je imaju. U ranim fazama bolest uglavnom prolazi bez simptoma, a kod pojedinih osoba se javlja: bol, pritisak, grč ili osećaj zamora u mišićima nogu koji se javlja pri hodanju i povlači nakon odmora.
Međutim, odsustvo bola ne znači da su arterije zdrave. Među najvažnijim faktorima rizika su pušenje, visok krvni pritisak i poremećaji masnoća u krvi, dok dijabetes dodatno povećava rizik. Kako bolest napreduje, nedostatak protoka krvi dovodi do bolova čak i u stanju mirovanja, rana koje teško zarastaju, oštećenja tkiva, a u najtežim slučajevima i do amputacije.
Jednostavan test otkriva problem
Jedan od načina da se cirkulacija u nogama prekontroliše jeste ABI, indeks skočnog zgloba i nadlaktice.
Test je jednostavan i bezbolan: meri se krvni pritisak na nadlaktici i na članku, a njihove vrednosti se zatim upoređuju. Niža vrednost na članku ukazuje na sužavanje arterija, a vrednost manja od 0,9 ukazuje na perifernu arterijsku bolest.
Prednost ovog testa je što ne zahteva invazivnu proceduru, a pomaže da se bolest otkrije i kod ljudi koji još uvek nemaju izražene simptome.
Što se bolest ranije otkrije, više je opcija
Rano otkrivanje ne znači automatski operaciju. Naprotiv, kod mnogih pacijenata prvi koraci su usmereni na kontrolu faktora rizika, prestanak pušenja, fizičku aktivnost i odgovarajuću terapiju lekovima.
Podaci ukazuju da je kod ljudi kojima je PAB dijagnostikovan pre nego što je postojala potreba za bolničkim lečenjem, zabeleženo manje komplikacija i bolji ishodi lečenja. Posebno mesto ima terapija hodanjem, odnosno redovna fizička aktivnost pod stručnim nadzorom.
Cilj ovde nije samo da pacijent ostane aktivan, već da se poboljša sposobnost mišića u iskorišćavanju dostupneog kiseonika i podstakne razvoj alternativnih puteva cirkulacije.
Bolest nogu, ali i upozorenje za ceo organizam
Jedan od razloga zbog kojih PAB zaslužuje veću pažnju jeste činjenica da problem nije ograničen samo na noge. Sužavanje arterija u nogama često je znak šireg procesa ateroskleroze, koji zahvata i krvne sudove srca i mozga. Zato dijagnoza PAB-a predstavlja signal da je potrebna procena i ukupnog kardiovaskularnog rizika.
PAB je česta bolest, ali ne mora da ostane nevidljiva i nedijagnostifikovana dok ne postane prekasno. Ponekad je prvi korak ka njenom otkrivanju jednostavan test, i pitanje koliko dugo možemo da hodamo pre nego što nas noge ne zabole.
(EUpravo zato)