GLP-1 lekovi nisu od početka posmatrani kao potencijalna zaštita od raka. Naprotiv, jedna od prvih dilema odnosila se upravo na mogućnost da povećavaju rizik od određenih tumora, posebno raka štitaste žlezde.
Razlog za zabrinutost potekao je iz istraživanja na glodarima, kod kojih su pojedini GLP-1 lekovi bili povezani sa tumorima C-ćelija štitaste žlezde. Međutim, de facto činjenica je da rezultate dobijene kod životinja nije moguće automatski preneti na ljude, a dostupni podaci iz kliničkih istraživanja do sada nisu pokazali jasan porast ukupnog rizika od raka štitaste žlezde kod ljudi koji koriste ove lekove.
Ipak, pitanje nije potpuno zatvoreno. Jedna meta-analiza 50 randomizovanih kliničkih ispitivanja objavljena 2025. godinenije pronašla značajnu razliku u ukupnom riziku od raka između osoba koje su koristile GLP-1 agoniste i kontrolnih grupa, ali je otkrila moguće uvećanje rizika od raka štitaste žlezde, zbog čega autori naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima.
Kako su onda ovi lekovi povezani sa manjim rizikom od raka?
Jedan od razloga je to što gojaznost i metabolički poremećaji sami po sebi povećavaju rizik od brojnih karcinoma. Zbog toga su istraživači prvobitno počeli da ispituju da li bi lekovi koji dovode do gubitka telesne težine i poboljšavaju kontrolu šećera u krvi mogli indirektno da utiču i na rizik od raka.
U pojedinim velikim opservacionim studijama zaista su otkrivene zanimljive veze.
Na primer, istraživanje predstavljeno u okviru ASCO-a ukazalo je da bi GLP-1 agonisti mogli da budu povezani sa manjim rizikom od razvoja određenih karcinoma povezanih sa gojaznošću. ASCO je, međutim, naglasio da takvi rezultati ne dokazuju da su lekovi direktno uzrok smanjenja rizika.
Novije istraživanje predstavljeno na ASCO 2026. godine na više od 94.000 žena pronašlo je nižu učestalost raka dojke među ženama koje su bile izložene GLP-1 lekovima. Nakon statističkog usklađivanja, povezanost je i dalje postojala, ali su sami autori zaključili da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li zaista postoji preventivni efekat.
Šta je pokazalo istraživanje predstavljeno na ASCO 2026?
Nova istraživanja nisu se bavila samo pitanjem da li GLP-1 lekovi mogu da spreče nastanak raka. Istraživači su ispitivali i šta se dešava kod ljudi koji već imaju dijagnostikovan rak.
Jedna studija predstavljena obuhvatila je 12.112 ljudi sa sedam tipova karcinoma povezanih sa gojaznošću. Istraživači su upoređivali pacijente koji su koristili GLP-1 lekove sa onima koji su koristili DPP-4 inhibitore, odnosno drugu grupu lekova za dijabetes.
Кod pacijenata sa rakom dojke, pluća, debelog creva ili jetre, upotreba GLP-1 lekova bila je povezana sa manjim rizikom da bolest pređe u metastatski stadijum.
To zvuči ohrabrujuće, ali i ovde postoji važna začkoljica: studija je zasnovana na podacima iz stvarnog života, a ne na randomizovanom kliničkom ispitivanju. Zato se iz nje ne može doneti zaključak da su GLP-1 lekovi uzrokovali bolji ishod.
Lek sa kojim se GLP-1 poredi može da promeni rezultat
Još jedan važan problem je pitanje: sa kim poredimo pacijente koji koriste GLP-1 lekove? Recimo da grupu ljudi koja koristi GLP-1 uporedimo sa pacijentima koji koriste insulin. Ako druga grupa već ima uznapredovaliji dijabetes i veći rizik od različitih komplikacija, razlika u broju slučajeva raka ne mora da bude posledica GLP-1 leka.
Zato je izbor kontrolne grupe jedan od ključnih elemenata dobrog istraživanja. Kada se pogledaju randomizovana klinička ispitivanja, slika postaje drugačija.
Meta-analiza 50 randomizovanih ispitivanja, koja je obuhvatila više od 100.000 učesnika u GLP-1 i kontrolnim grupama, nije pokazala statistički značajnu razliku u ukupnom riziku od raka.
Meta-analiza koja je obuhvatila 148 randomizovanih studija i više od 168.000 učesnika, takođe nije pronašla značajnu povezanost između GLP-1 lekova i ukupnog rizika od raka.
Zašto naučnicima treba još vremena?
Rak nije jedna bolest. Postoji veliki broj različitih tipova karcinoma, sa različitim mehanizmima nastanka, faktorima rizika i tokom bolesti. Pored toga, rak se često razvija godinama ili čak decenijama.
Zato je veoma teško da se odgovori na pitanje da li lek koji osoba koristi dve ili tri godine zaista sprečava rak koji bi se inače pojavio tek deset ili dvadeset godina kasnije.
To je jedan od glavnih razloga zbog kojih su randomizovana ispitivanja koja su do sada dostupna ograničena kada je reč o ovom pitanju: mnoge studije su prvenstveno bile osmišljene da ispitaju dijabetes, gojaznost ili kardiovaskularne ishode, a ne rak.
Jedna od hipoteza koju naučnici aktivno ispituju jeste da li GLP-1 lekovi imaju antikancerogeni efekat. Ako se u budućnosti potvrdi da GLP-1 lekovi zaista smanjuju rizik od određenih karcinoma, ostaje pitanje zašto.
Moguće je da deo efekta dolazi od gubitka telesne težine i poboljšanja metaboličkog zdravlja. Ali istraživači ispituju i druge moguće mehanizme, uključujući uticaj na hroničnu upalu, metabolizam i imunološke procese. Za sada, međutim, nijedan od tih mehanizama nije dovoljan da se GLP-1 lekovi posmatraju kao terapija za prevenciju raka.
(EUpravo zato)