U trenutku kada lekar izgovori reč "rak", pacijent se suočava sa velikim brojem informacija.
Neke dobiju u ordinaciji, neke pronalazi u medicinskim časopisima i kliničkim studijama, a neke čuje od prijatelja i rođaka. Potom počinje beskrajno skrolovanje: video koji obećava izlečenje, tekst o namirnici koja "uništava tumor", priča o pacijentu kome je pomogao određeni suplement, tvrdnja da farmaceutska industrija krije lek za rak.
Vrlo brzo, naučne činjenice i zablude počinju da se prepliću.
Istina je da je rak sve samo ne jednostavna bolest. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ga opisuje kao veliku grupu bolesti, dok se terapija bira prema vrsti tumora, njegovim osobinama, raširenosti u telu i karakteristikama osobe koja se leči.
Zato danas ne postoji jedan univerzalni "lek za rak", niti jedna terapija koja odgovara svima. Postoje različiti tumori, morfologije bolesti i sve precizniji načini da se terapija prilagodi konkretnom pacijentu. Ali postoji još nešto što savremena onkologija pokušava da uradi: da zaštiti pacijenta od odluka koje se donose pod pritiskom straha, lažne nade ili dezinformacija.
Medikalni onkolog dr Ivana Minić u sklopu kampanje "Tvoj lekar ima nešto da ti kaže", upravo o tome govori: o mitovima koji odlažu lečenje, o novim lekovima, neželjenim efektima, suplementima, metastatskoj bolesti i možda najvažnije, o poverenju između pacijenta i lekara.
Kada zabluda postane odluka
"Rak" nije samo medicinska dijagnoza. Za pacijenta je to trenutak u kom mora da donese odluke o sopstvenom telu, često dok je uplašen i zatrpan informacijama. Zato neke zablude nisu samo netačne, one mogu bitno da promene tok lečenja.
"Najviše me zabrinjavaju one zablude koje direktno utiču na odluku pacijenta da prihvati ili odbije lečenje. Tvrdnje da hemoterapija ‘hrani tumor’, da medicina leči posledice, a ne uzrok, da postoji lek koji se krije ili da se rak leči određenom dijetom i suplementima nisu bezazlene. U onkologiji vreme ponekad jeste presudno. Ako zbog dezinformacije pacijent odloži terapiju koja ima dokazanu korist, posledice mogu da budu vrlo konkretne i, nažalost, nekada nepovratne", kaže dr Minić.
Savremena medicina pritom ne tvrdi da svaka terapija odgovara svakom pacijentu. Naprotiv, upravo suprotno. Izbor lečenja zavisi od tipa raka, rasprostranjenosti bolesti, karakteristika tumora i drugih osobina pacijenta.
Otuda i jedno od najčešćih pitanja: ako se medicina tako brzo menja, zašto novi lek ne stigne odmah do svakog pacijenta?
Put jednog leka od obećavajućeg rezultata do svakodnevne kliničke primene nije kratak. Prethodno je potrebno da se utvrdi da li deluje, kod koga, koliko je bezbedan i da se uporedi sa postojećim mogućnostima lečenja. Ali, dr Minić je u jednom odlučna, novi lekovi se ne uskraćuju namerno pacijentima.
"Treba biti iskren i reći da nije isto kada lek pokaže odlične rezultate u kliničkoj studiji, kada je registrovan i kada je dostupan pacijentu u određenom zdravstvenom sistemu. Pre nego što novi lek uđe u svakodnevnu praksu, moramo da znamo da deluje, kod kojih pacijenata deluje, koliko je bezbedan i da li je bolji od onoga što već imamo. Za to su potrebna ozbiljna klinička ispitivanja i vreme. Ono za šta se svakako treba boriti jeste da period između dokazane koristi novog leka i njegove stvarne dostupnosti pacijentima bude što kraći", objašnjava ona.
Nema jedne terapije za "rak"
Slika onkološke terapije kakvu mnogi i dalje imaju u glavi: bolest s jedne strane, hemoterapija s druge, više nije dovoljna da opiše realnost.
"Ne postoji više ‘jedna terapija za rak’. Danas lečenje sve više biramo prema biologiji tumora i karakteristikama konkretnog pacijenta. Imamo hormonsku, ciljanu i imunoterapiju, savremene citostatike i konjugate antitela i leka, a mogućnosti lečenja su značajno šire nego pre samo desetak godina. Naravno da neželjeni efekti postoje. Ne treba ih ni skrivati ni banalizovati. Ali danas mnoge možemo prevenirati, rano prepoznati i uspešno kontrolisati. Za mene uspešno lečenje nije samo terapija koja kontroliše tumor. Važno je da pacijent može tu terapiju da primi i da tokom lečenja nastavi da živi svoj život.", dodaje.
U toj poslednjoj rečenici krije se promena koja je možda jednako važna kao i činjenica da postoje novi lekovi.
Cilj lečenja nije samo da se na snimku vidi manji tumor. Stručnjaci, među svojim ciljevima lečenja raka navode izlečenje ili značajno produženje života, ali i očuvanje kvaliteta pacijenta. I tu dolazimo do jedne od najtežih reči u onkologiji, metastaze.
Za mnoge pacijente sama reč "metastaze" zvuči kao presuda. Međutim, savremena onkologija nudi drugačiju perspektivu: "Mislim da je to jedna od zabluda koju je posebno važno promeniti. Metastatska bolest, u većini slučajeva, nije izlečiva, i pacijentu to treba reći otvoreno. Ali neizlečivo nije isto što i nelečivo. Danas kod određenih maligniteta bolest možemo kontrolisati godinama, menjajući terapije kako se menja i sama bolest. Imam pacijente sa metastatskom bolešću koji rade, putuju, odgajaju decu, prave planove i žive vrlo aktivno. Zato cilj nije samo produžiti život. Važno je produžiti dobar život".
To "dobar", nije se našlo ovde kao ukras, ono menja način na koji se govori o uspehu lečenja. Između života koji se samo produžava, i života u kom čovek može da pravi planove postoji ogromna razlika.
"Prirodno" nije isto što i bezbedno
Često baš u trenutku kada pacijent traži još jednu mogućnost, tamo gde se govori samo o činjenicama, na scenu stupaju preparati, dijete, čajevi i suplementi. Privlačnost je razumljiva. Reč "prirodno" zvuči bolje od reči "terapija", obećanje da je izlečenje sa njima gotovo izvesno, tamo gde stoje samo statistike i medicinski izveštaji kao nada. Ali biologija ne pravi razliku samo zato što je nešto poteklo iz biljke.
Zvanična medicina upozorava da nema dokaza kako posebna dijeta, hrana, vitamin, mineral, suplement ili biljka usporavaju rak, leče ga ili sprečavaju njegov povratak, dok pojedini suplementi menjaju način na koji onkološki lekovi deluju.
"Nisam protiv nečega samo zato što je prirodno ili nije deo standardnog onkološkog lečenja. Ali kada mi neko kaže da nešto ‘leči rak’, moje pitanje je vrlo jednostavno: gde su dokazi? Ako određena metoda pomaže pacijentu da se bolje oseća i bezbedna je uz njegovu terapiju, možemo o tome razgovarati. Ali to ne znači da ona leči malignu bolest. Problem nastaje kada se pacijentu ponudi nedokazana metoda kao zamena za lečenje za koje znamo da smanjuje rizik od povratka bolesti, kontroliše bolest ili produžava život", kaže dr Minić.
I tu postoji još jedna zamka: čak i kada nešto nije predstavljeno kao zamena za terapiju, ne znači automatski da je bezbedno u kombinaciji sa njom. Na pitanje mogu li suplementi da deluju na onkološku terapiju, dr Minić odgovara:
"Mogu, i to pacijenti često ne znaju. ‘Prirodno’ ne znači farmakološki neaktivno. Biljni preparati i suplementi mogu uticati na metabolizam lekova, povećati njihovu toksičnost ili promeniti njihovo dejstvo. Zato svojim pacijentima kažem: recite mi sve što uzimate. Ne zato što ću vam automatski zabraniti svaki suplement, već zato što moram da znam šta kombinujemo sa terapijom koju vam dajem".
Ovo nije samo teorijska mogućnost. Za pojedine suplemente, biljne preparate i sastojke hrane dokumentovane su ili se sumnja na klinički značajne interakcije sa određenim onkološkim lekovima, zbog čega je važno da pacijent onkologu prijavi sve preparate koje koristi.
Internet kao druga ordinacija
Za mnoge ljude danas potraga za odgovorom počinje nekoliko minuta nakon izlaska iz ordinacije. Telefon postaje druga ordinacija, samo što u njoj nema medicinske istorije, laboratorijskih rezultata, patohistološkog nalaza ni lekara koji poznaje konkretnog pacijenta. Umesto medicinski zasnovanih činjenica odlučuje algoritam.
"Ja bih prvo pogledala ko stoji iza informacije i na čemu je tvrdnja zasnovana. Jedno lično iskustvo, koliko god bilo iskreno, nije dokaz da određena terapija deluje. Posebno bih bila oprezna kada neko nudi jednostavno rešenje za veoma složenu bolest, obećava izlečenje, tvrdi da ‘lekari ne žele da znate istinu’, a zatim vam prodaje preparat ili program. Društvene mreže mogu biti odličan izvor informacija, ali popularnost informacije nije dokaz njene tačnosti," kaže dr Minić.
Problem nije u tome što pacijent pita. Naprotiv. U savremenoj medicini informisan pacijent jeste deo procesa donošenja odluke. Svugde u svetu preporuka je da se pacijent savetuje sa lekarom, i da otvoreno razgovaraju o mogućnostima lečenja, neželjenim efektima i kliničkim ispitivanjima.
Pitanje, dakle, nije da li informacije sa internet treba da se provere, već gde. Možda je najvažniji trenutak upravo onaj kada se pojavi sumnja.
Pacijent pročita nešto što ga uplaši. Pogleda video. Čuje iskustvo nekoga ko tvrdi da mu je "hemoterapija uništila organizam" ili da je bolest izlečio nečim drugim. I odjednom terapija koju je do juče prihvatao počinje da izgleda kao pogrešan izbor. Šta tada?
"Da dođe i da me pita ili svog lekara. Ne očekujem od pacijenta da slepo prihvati terapiju zato što sam je ja preporučila. Naprotiv, želim da zna zašto je dobija, kakvu korist očekujemo, koje rizike nosi i koje su alternative. Ali bih ga zamolila da terapiju ne prekida zbog videa ili objave koju je video na internetu. Donesite tu informaciju u ordinaciju i razgovaraćemo o njoj", objašnjava dr Minić.
To je možda i najjednostavniji odgovor na komplikovanu eru zdravstvenih informacija: ne ćutati i ne prekidati terapiju na svoju ruku, već postaviti pitanje lekaru.
Povratak na početak
Ako bi među svim mitovima trebala da izabere jedan, dr Minić bira onaj koji nas vraća na početak razgovora: "Verovatno mit da postoji ‘lek za rak’ koji neko krije. Rak nije jedna bolest. Čak ni karcinom dojke, kojim se najvećim delom bavim, nije jedna bolest. Tumori koji nastaju u istom organu mogu imati potpuno različitu biologiju i zahtevati potpuno različito lečenje. Upravo je to jedan od najvećih pomaka savremene onkologije: više ne pokušavamo da pronađemo jedan lek za sve, već pravi lek za pravog pacijenta i pravi tumor".
Upravo taj princip stoji iza razvoja onoga što se naziva precizna onkologija: terapija se sve više povezuje sa konkretnim molekularnim osobinama tumora, kada za njih postoji odgovarajuća terapijska mogućnost. Rak je, dakle, manje nalik jednoj bolesti sa jednim neprijateljem, a više velikoj porodici bolesti koje se međusobno razlikuju.
Zato jedna priča u istom prostoru sa ličnim iskustvima, reklamama, teorijama zavere i algoritmima koji "nagrađuju" sadržaj sa ciljem izazivanja snažne emocije i porukama o "čudesnom leku" ne može da odgovara svima i u istoj meri.
"Možda me najviše zabrinjava gubitak poverenja. Pacijent danas dobija ogromnu količinu informacija i potpuno razumem potrebu da traži odgovore i van ordinacije. Problem je što kvalitet tih informacija veoma varira. Ne mislim da pacijent treba slepo da veruje svom lekaru. Treba da pita. Treba da traži objašnjenje. Ako ima dilemu, treba da potraži i drugo stručno mišljenje. Ali odluke koje mogu promeniti tok bolesti ne bi trebalo donositi na osnovu toga ko je bio ubedljiviji na društvenoj mreži. U onkologiji ne tražimo informaciju koja nam se najviše dopada. Tražimo onu iza koje stoje najbolji dokazi", zaključuje ona.
U svetu u kom gotovo svako može da govori o raku, možda je upravo to najvažnija razlika koju treba da naučimo da pravimo. Ne između informacije i neznanja: već između onih koje zvuče uverljivo i onih koje su proverene.
(EUpravo zato)
Kampanja "Tvoj lekar ima nešto da ti kaže" deo je projekta WMG fondacije "Prevencija kao garancija", koja ima za cilj da javnosti približi značaj prevencije, pravovremenog informisanja i dostupnosti pouzdanih zdravstvenih informacija. U okviru kampanje stručnjaci iz različitih oblasti medicine govore o temama iz svoje ekspertize, najčešćim nedoumicama pacijenata i savremenim pristupima prevenciji, dijagnostici i lečenju. Kroz razgovore sa lekarima, kompleksne medicinske teme obrađuju se na jasan i razumljiv način, uz naglasak na stručne i proverene informacije.