Krvni pritisak obično zamišljamo kao broj koji se pojavljuje na ekranu aparata za merenje. Dva broja, nekoliko sekundi, a iza njih čitava priča o stanju krvnih sudova i radu srca. Ali između tih brojeva i tela koje ih proizvodi nalazi se nešto što je mnogo teže izmeriti.
Način na koji reagujemo na stres. Naše navike. Količina sna. Emocije. Strahovi. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Godinama se istražuje koliko su ti faktori povezani sa zdravljem srca. Sada nova analiza sugeriše kako neke jednostavne psihološke tehnike imaju merljiv fiziološki efekat, čak i kod ljudi koji već imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Analiza 18 randomizovanih studija
Istraživači sa Univerziteta Ilinois analizirali su rezultate 18 randomizovanih kontrolisanih studija koje su ispitivale različite prekse iz oblasti pozitivne psihologije. Učesnici su imali različite kardiovaskularne probleme i faktore rizika, uključujući hipertenziju i srčanu insuficijenciju, a programi su trajali uglavnom između 6 i 12 nedelja.
Ono što je zanimljivije jeste da se u različitim studijama iznova pojavljivao sličan obrazac: programi koji su kombinovali svakodnevnu praksu sa redovnim nedeljnim kontaktom bili su najdoslednije povezani sa poboljšanjem pojedinih pokazatelja kardiovaskularnog zdravlja.
Najizraženiji rezultati pojavljivali su se kada su ljudi vežbali svakog dana, uz vođene sesije, tokom perioda od otprilike 8 do 12 nedelja.
Šta su ljudi zapravo radili?
Neki programi uključivali su mindfulness meditaciju, drugi su se oslanjali na vođenje dnevnika zahvalnosti, vežbe usmerene na razvijanje optimizma ili različite tehnike pozitivne psihologije. Programi su se sprovodili na različite načine, putem telefona, aplikacija i tekstualnih poruka, kroz grupne sesije, vođenje dnevnika ili kombinaciju rada uživo i na internetu.
Istraživači zapravo nisu pronašli jednu posebnu tehniku koja deluje kao lek za hipertenziju, pre bi se moglo reći da različiti načini rada sa stresom pokreće lanac promena koji se na kraju odrazi i na fiziologiju.
Tu dolazimo i do druge strane priče, ako je osoba manje opterećena stresom, lakše će zaspati. Ako bolje kontroliše emocionalne reakcije, možda će ređe posezati za hranom kao odgovorom na stres. Ako ima osećaj da može da utiče na sopstveno zdravlje, možda će češće vežbati ili doslednije uzimati terapiju.
Broj koji privlači pažnju
Jedan od najvećih zabeleženih efekata u analizama došao je nakon 12-nedeljnog digitalnog programa zasnovanog na duhovnosti. Kod učesnika je sistolni krvni pritisak smanjen za 7,6 mmHg, ali i centralni sistolni pritisak, odnosno pritisak u velikim arterijama bliže srcu, za 4,1 mmHg.
To je rezultat koji privlači pažnju, ali ga treba staviti u pravi kontekst. Jedna studija i jedan program nisu isto što i dokaz da će svako ko počne da meditira sniziti pritisak za 7,6 mmHg.
Istraživači su pronašli veze i sa promenama u nekim markerima upale, kao i sa drugim pokazateljima kardiovaskularnog rizika. Posebno su zanimljivi markeri poput visokoosetljivog C-reaktivnog proteina i fibrinogena, molekula koji se povezuju sa inflamatornim procesima i zgrušavanjem krvi.
Rezultati ne znače da osoba sa hipertenzijom treba da ostavi lekove i počne da meditira. Hipertenzija je ozbiljno zdravstveno stanje, a promene krvnog pritiska imaju više uzroka. Psihološke vežbe, ako se pokažu korisnim, najrealnije je posmatrati kao dodatak postojećim načinima prevencije i lečenja, a ne kao zamenu za njih.
(EUpravo zato/Science daily)