Na nekoliko hiljada metara nadmorske visine vazduh ne manjka, ali je pritisak vazduha niži, pa do pluća i krvi stiže manje kiseonika nego kada smo na obali mora. Za organizam koji je navikao na život na nižoj nadmorskoj visini, to je iznenadna promena.
Zato odlazak na visoku planinu, posebno ako podrazumeva brz dolazak avionom ili automobilom na nekoliko hiljada metara, nije samo pitanje kondicije. Telo mora da dobije vreme da se prilagodi.
A upravo je brzina uspona jedan od najvažnijih faktora rizika za visinsku bolest.
Kada visina predstavlja problem?
Kod osoba koje nisu aklimatizovane, rizik od akutne visinske bolesti postoji već iznad približno 2.500 metara. Ipak, simptomi se javljaju i na nešto nižim visinama, jer ljudi različito reaguju na manjak kiseonika.
Najčešći oblik je akutna planinska bolest (AMS). Tipični simptomi uključuju glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, umor i probleme sa spavanjem. Često podsećaju na mamurluk, zbog čega se ponekad pogrešno pripišu alkoholu, umoru ili dehidraciji.
Ali, stav stručnjaka je da visinska bolest nije samo neprijatnost koja treba da se "istrpi". U retkim, ali ozbiljnim slučajevima razvijaju se visinski edem mozga (HACE) ili visinski edem pluća (HAPE), stanja koja zahtevaju hitno lečenje i spuštanje na nižu nadmorsku visinu.
Najbolja zaštita nije lek, već sporiji uspon
Najvažniji savet stručnjaka je jednostavan: ne penjite se previsoko, ni prebrzo.
CDC preporučujeda se sa niske nadmorske visine ne prelazi direktno na visinu gde ćete spavati iznad 2.750 metara tokom 24 časa. Kada se jednom pređe 3.000 metara, preporuka je da se visina na kojoj se spava povećava za najviše oko 500 metara dnevno, uz dodatni dan za aklimatizaciju na svakih približno 1.000 metara povećanja nadmorske visine.
Drugim rečima, ako vas put vodi na veoma visoku planinu, nije dobra ideja da se prvi dan stigne do krajnjeg odredišta i odmah odspava na nekoliko hiljada metara.
Telu je potrebno vreme da poveća ventilaciju, poboljša snabdevanje tkiva kiseonikom i da se prilagodi novim uslovima. Najvažniji deo aklimatizacije odvija se tokom prva tri do pet dana nakon dolaska na planinu.
Prva dva dana nisu vreme za dokazivanje
Dolazak na planinu nije trenutak za testiranje sopstvene izdržljivosti. Savet je da se tokom prvih 48 sati na velikoj nadmorskoj visini izbegavaju teški fizički napori i alkohol.
Ukoliko inače svakodnevno pijete kafu, ne morate naglo da je izbaciti zbog putovanja. Nagli prekid unosa kofeina dovodi do glavobolje koja se meša sa glavoboljom izazvanom visinom.
Dobra fizička kondicija je korisna kada se krećemo po planini, ali ne štiti automatski od visinske bolesti. Čak ni veomautrenirana osoba nije "zaštićena" ako se prebrzo popne na veliku visinu.
Prethodno iskustvo sa visinom je korisno u proceni rizika. Ako je bilo i ranije, naročito pri sličnom tempu uspona i na sličnoj nadmorskoj visini, postoji veća verovatnoća da će se problem ponoviti. Ipak, ni prethodno dobro podnošenje visine nije garancija.
A šta je sa lekovima?
Postoji lek koji može da pomogne organizmu da se brže aklimatizuje, i njegovo ime je acetazolamid.
Prema smernicama Wilderness Medical Society i CDC-a, acetazolamid smanjuje rizik i težinu akutne planinske bolesti i koristan je kada postepeni uspon nije moguć. On podstiče disanje i ubrzava proces fiziološke aklimatizacije.
Međutim, to nije lek koji se uzima rutinski i samoinicijativno pred svaki odlazak na planinu. O tome da li je potreban, kao i o odgovarajućoj dozi i mogućim kontraindikacijama, treba razgovarati sa lekarom pre puta.
Pravilo koje je važnije od svakog leka, jeste da kada se simptomi visinske bolesti pojave na njih ne treba da se gleda kao da se ništa nije dogodilo i ne povećavati visinu na kojoj se spava dok postoje simptomi koji ukazuju na akutnu visinsku bolest.
Ako se simptomi pogoršavaju uprkos odmoru ili lekovima, potrebno je da se spustite na nižu nadmorsku visinu. Kod ozbiljnih simptoma hitno spuštanje je od presudne važnosti.
Posebna pažnja treba da se obrati na konfuziju, poremećaj koordinacije, izrazitu pospanost, otežano disanje ili probleme sa disanjem koji se pogoršavaju.
(EUpravo zato)