Upravo zato se shvatanje medicine i dermatologije menja godinama unazad. Umesto da se terapija usmeri samo na posledicu koju vidimo, naučnici sve češće pokušavaju da otkriju tačan mehanizam koji stoji iza same bolesti.
Tri istraživanja objavljena u časopisima The Lancet i The Lancet Child & Adolescent Health pokazuju koliko taj pristup utiče na lečenje. Jedno donosi nove rezultate za vitiligo, dok se druga dva bave hroničnim ekcemom šaka kod odraslih i adolescenata.
Premda se radi o različitim bolestima, iza svih njih stoji ista velika ideja: što bolje razumemo šta se dešava u koži, to ćemo je lakše lečiti.
Bele fleke nisu samo promena u boji kože
Vitiligo je dugo posmatran kao poremećaj pigmentacije. Međutim, danas znamo da je u njegovoj osnovi složen proces u kome imuni sistem napada melanocite, ćelije odgovorne za proizvodnju pigmenta. Nakon što melanociti nestanu, na koži ostaju karakteristične bele površine. Ovo nije samo estetski problem.
Vitiligo može da utiče i na samopouzdanje, društveni život i kvalitet života, posebno kada su promene vidljive na licu, šakama ili drugim delovima tela koji ne mogu lako da se sakriju. Novo istraživanje otkriva rezultate ispitivanja upadacitiniba, leka koji ciljano utiče na signalni put imunoloških reakcija.
Ispostavilo se da se imunološki proces povezan sa vitiligom može izmeniti terapijom i da se kod dela pacijenata pigment vraća nakon iste. Posebno je zanimljivo ono što se dešavalo na licu, gde je repigmentacija bila izraženija nego na ostatku telu.
Ovo nije garancija da će svaki pacijent imati iste rezultate i u istoj meri, ali predstavlja važan pomak u razumevanju bolesti: ako imuni sistem ima ključnu ulogu u uništavanju melanocita, onda terapija može da cilja taj proces.
Ekcem koji menja svakodnevni život
Druga priča tiče se hroničnog ekcema šaka. Bolesti koju je lako potceniti, makar sve dok ne pokušate da zamislite kako izgleda svakodnevni život sa kožom koja je stalno upaljena, suva, ispucala, bolna i svrbi. Za pojedine ljude, obične stvari, poput pranja ruku, kuvanja, čišćenja, rada, držanje telefona ili briga o deci, tada postaju komplikovane.
Kod najtežih oblika lokalna terapija ponekad nije zadovoljavajuća, pa se koriste lekovi koji deluju na ceo organizam. Tu na scenu stupa delgocitinib. Za razliku od oralnih lekova, delgocitinib se nanosi direktno na kožu. Reč je o nesteroidnom leku koji blokira JAK enzime i tako pokušava da smiri zapaljenske signale u području gde je bolest aktivna.
U studiji DELTA FORCE istraživači su ga direktno uporedili sa alitretinoinom, oralnim lekom koji se koristi kod teških oblika hroničnog ekcema šaka. Rezultat je bio zanimljiv: delgocitinib krema pokazala je veću efikasnost i povoljniji bezbednosni profil tokom praćenja.
Drugim rečima, jedna od ideja savremene dermatologije jeste, da ako možemo lek da dovedemo direktno do mesta na kome se bolest događa, možda ne moramo u istoj meri da izložimo ostatak organizma njegovom dejstvu.
A šta kada je pacijent dete?
Hronični ekcem šaka nije rezervisan samo za odrasle. On može ozbiljno da utiče na život adolescenta, upravo u periodu života kada izgled, društveno prihvatanje i osećaj samopouzdanja imaju veliki uticaj.
U istraživanju DELTA TEEN ispitivana je delgocitinib krema kod adolescenata sa umerenim do teškim hroničnim ekcemom šaka. Rezultati su otkrila da je ona bezbedna i efikasna i kod ove grupe pacijenata.
To je možda jedna od najvažnijih poruka čitave priče. Nova terapija nije zanimljiva samo zato što je u pitanju "novi lek". Važno je i to što se istraživanja sve više rade u populacijama koje su ranije često bile slabije analizirane, uključujući adolescente.
Šta povezuje vitiligo i ekcem?
Na prvi pogled, gotovo ništa. Kod vitiliga nestaje pigment. Kod ekcema koža postaje crvena, suva, ispucala i upaljena. Ali na nivou biologije postoji važna zajednička tačka: imuni sistem i način na koji njegove poruke utiču na ćelije kože.
Možda je upravo to sledeća velika faza dermatologije, manje nasumičnog "gašenja" simptoma, a više preciznog "gađanja" mehanizma koji ih proizvodi. Jer cilj na kraju nije samo da koža izgleda bolje, već da čovek ponovo može normalno da živi u svojoj koži.
(EUpravo zato/The Lancet)