Naučnici su otkrili da ljudi koji govore više jezika imaju obrasce moždane aktivnosti koji odgovaraju mlađoj dobi. Što je osoba govorila više jezika, razlika je bila izraženija.
Kod ljudi koji su govorili dva jezika, mozak je prema modelu izgledao oko šest godina mlađe nego kod jednojezičnih osoba. Kod onih koji su govorili tri jezika razlika je bila oko sedam godina, dok je kod učesnika koji su govorili četiri jezika dostizala približno 13 godina.
Ali iza ove zanimljive brojke krije se mnogo složenija priča.
Kako su naučnici "izmerili" starost mozga?
Istraživanje je predstavljeno na FENS Forumu 2026, a vodila ga je Lusija Amoruso iz Baskijskog centra za kogniciju, mozak i jezik u San Sebastijanu.
Istraživači su proučavali 728 ljudi iz Baskije koji su govorili između jednog i četiri jezika: španski, baskijski, francuski i engleski. Koristili su magnetoencefalografiju, odnosno MEG, tehniku koja beleži slabe magnetne signale između nervnih ćelija.
Na osnovu tih podataka napravljen je "sat" koji meri starost mozga. Uz pomoć veštačke inteligencije naučnici su analizirali obrasce, karakteristične za različite životne dobi.
Zatim su model primenili na drugu grupu od 144 osobe i procenili njihovu "starost".
Šta se dešava kada koristimo više jezika?
Naš mozak ne može jednostavno da "isključi" jedan jezik svaki put kada počnemo da govorimo drugi.
Kada koristimo više jezika aktivno, mozak bira odgovarajuće reči, potiskuje one koje su nepotrebne u tom trenutku i neprestano se prilagođava promeni jezičkog sistema.
Istraživači smatraju da bi upravo takvo dugotrajno angažovanje različitih moždanih mreža moglo da bude jedan od razloga zbog kojih se multilingvizam povezuje sa sporijim promenama koje prate starenje mozga.
Nije važan samo broj jezika
Jedan od zanimljivijih rezultata jeste to što se efekat nije odnosio samo na broj jezika koje neko zna. Istraživači su pronašli vezu i sa uzrastom u kojem je jezik naučen i nivoom znanja. Drugim rečima, nije isto učiti jezik nekoliko godina u školi i aktivno ga koristiti decenijama kasnije.
Veća korist je povezana sa ranijim usvajanjem drugog jezika i većom sposobnošću da se njime zaista služi. Istraživači zato multilingvizam posmatraju kao sposobnost koja treba da se upražnjava kontinuirano sa akcentom na to koliko jezika koristimo, koliko dobro njima vladamo i koliko dugo ih aktivno koristimo.
Da li onda treba da počnemo da učimo jezik sa 40, 50 ili 60 godina?
Da, ali ne zato što ovo istraživanje obećava da će se naš mozak podmladiti za nekoliko godina. Učenje novog jezika je složena mentalna aktivnost koja zahteva pažnju, pamćenje, učenje novih obrazaca i stalno prisećanje ranije naučenog. A upravo se takva vrsta mentalne aktivnosti smatra važnom za održavanje kognitivne funkcije tokom života.
Stručnjaci ipak naglašavaju da na zdravlje mozga utiče čitav niz faktora. Fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, društveni kontakti, izbegavanje pušenja i druge životne navike takođe imaju važnu ulogu.
(EUpravo zato/Sciencedaily)