Godinama se o mRNA tehnologiji uglavnom govorilo u kontekstu vakcina protiv zaraznih bolesti. Sada ta ista tehnologija dobije potpuno novu ulogu: da pomogne imunom sistemu u prepoznavanju i uništavanju ćelija raka.
Kompanije Moderna i Merk objavile su rezultate velikog kliničkog ispitivanja personalizovane mRNA vakcine za melanom, jednog od najagresivnijih oblika raka kože.
Terapija, koja se daje zajedno sa imunoterapijom pembrolizumabom (Keytruda), smanjila je rizik od ponovnog javljanja bolesti i širenja kod pacijenata sa visokorizičnim melanomom nakon hirurškog uklanjanja tumora.
Rezultati su značajni zato što su prošli fazu III kliničkog ispitivanja, poslednje velike faze pre eventualnog odobrenja terapije.
U istraživanju je učestvovalo 1.137 pacijenata sa melanomom stadijuma IIB do IV čiji je tumor prethodno hirurški uklonjen. Deo njih primao je kombinaciju personalizovane vakcine i pembrolizumaba, dok je kontrolna grupa dobijala samo pembrolizumab.
Kako vakcina zna šta treba da napadne?
Tu se krije najzanimljiviji deo. Klasična vakcina uči imuni sistem da prepozna određeni virus ili bakteriju. Ova terapija funkcioniše drugačije: ona pokušava da "nauči" organizam kako da prepozna karakteristike sopstvenih ćelija raka.
Za svakog pacijenta najpre se analizira tumor. Naučnici traže specifične genetske promene koje razlikuju ćelije melanoma od zdravih ćelija. Na osnovu tog profila bira se grupa takozvanih neoantigena, izmenjenih delova proteina karakterističnih za konkretan tumor.
Zatim se pravi personalizovana mRNA vakcina.
Nakon što se ubrizga, ćelije dobijaju instrukcije da privremeno proizvedu odabrane tumorske antigene. Imuni sistem ih tada "uočava", uči da ih prepoznaje i razvija odgovor koji bi kasnije mogao da napadne ćelije raka koje nose iste karakteristike.
Drugim rečima, cilj nije da se napravi jedna univerzalna vakcina protiv svih karcinoma. Cilj je da se terapija prilagodi konkretnom tumoru kod svakog pacijenta.
"Nikada ranije nismo bili u stanju da treniramo imuni sistem pojedinačnog pacijenta protiv tumora", rekla je Adnan Katak, medicinski onkolog i istraživač u ispitivanju u privatnoj bolnici Holivud u Nedlandsu, u Australiji za Nature.
Zašto se koristi zajedno sa imunoterapijom?
Personalizovana vakcina nije zamišljena kao zamena za postojeće lečenje. U dosadašnjim ispitivanjima kombinovana je sa pembrolizumabom, imunoterapijskim lekom koji blokira PD-1, mehanizam kojim ćelije mogu da zaustave aktivnost imunog sistema.
U ranijoj fazi istraživanja, kombinacija je smanjila rizik od povratka bolesti ili smrti za 49 odsto u odnosu na sam pembrolizumab, nakon približno tri godine praćenja. Rizik od daljeg širenja melanoma ili smrti smanjen je za 62 odsto.
Novi rezultati iz faze III dodatno su potvrdili da kombinacija ima statistički značajnu prednost u odnosu na samu imunoterapiju, kada je reč o sprečavanju povratka i širenja bolesti.
Iako naslovi zvuče spektakularno, važno je da se napravi razlika. Ova terapija za sada nije univerzalna vakcina koja sprečava rak kod zdravih ljudi. Nije ni dokaz da se rak može izlečiti jednom injekcijom.
Radi se o personalizovanom terapijskom pristupu namenjenom određenim pacijentima, u ovom slučaju osobama sa visokorizičnim melanomom nakon operacije.
Takođe, kompanije Moderna i Merik još nisu objavile kompletane rezultate iz faze III. Za sada su saopšteni rezultati koji pokazuju da su ispunjeni ključni ciljevi ispitivanja, dok se detaljni podaci očekuju u narednom periodu. Još nema konačnih podataka koji bi pokazali da li terapija zaista produžava ukupnu stopu preživljavanja pacijenata.
To je razlog zbog kog naučnici govore o velikom koraku napred, ali i upozoravaju da je za konačnu procenu potrebno još podataka i vremena.
(EUpravo zato/Nature)