Interesovanje za peptide na internetu se razvija mnogo brže nego što nauka uspeva da odgovori na najvažnije pitanje: da li su zaista bezbedni i delotvorni?
Odgovor nije jednostavno "da" ili "ne", jer oni nisu samo jedna supstanca, već velika grupa molekula sa različitim ulogama. Neki su već decenijama deo medicine. Drugi su još u eksperimentalnoj fazi. Pojedini se prodaju na internetu, iako nisu ispitani na ljudima.
Upravo tu nastaje problem.
Šta su zapravo peptidi?
Ako bismo ljudsko telo zamislili kao ogromnu mrežu koja neprestano šalje poruke između različitih delova, peptidi su glasnici. U pitanju su kratki lanci aminokiselina, istih osnovnih gradivnih jedinica od kojih su sastavljeni i proteini.
U ljudskom organizmu postoji nekoliko hiljada različitih peptida, a naučnici procenjuju da ih ima još i svi imaju različite uloge. Neki učestvuju u regulaciji apetita, drugi u kontroli šećera u krvi, treći u komunikaciji između ćelija ili u funkcionisanju hormona.
Jedan od najpoznatijih je GLP-1. Ovaj peptid prirodno nastaje u crevima nakon obroka i šalje signal organizmu da je vreme za regulaciju unosa hrane i oslobađanja insulina. Na istim mehanizmima zasnivaju se i danas veoma poznati lekovi za dijabetes i gojaznost.
Insulin je takođe peptid
Možda najbolji način da shvatimo koliko su peptidi važni, jeste da se prisetimo insulina. Prvi peptidni lek (insulin) razvijen je pre više od jednog veka. Njegovo otkriće promenilo je život ljudi sa dijabetesom i postao jedan od najvećih uspeha moderne medicine.
Od tada je razvijen veliki broj terapija peptidima. Prema podacima koje navodi Stanford Medicine, američka FDA odobrila je oko 100 različitih terapija za različita oboljenja. Drugim rečima, peptidi nisu nikakav pseudonaučni trend.
Ono što jeste problematično jeste način na koji se danas neki od njih koriste.
Od laboratorije do Instagrama
Put jednog novog leka je dug upravo zato što je potrebno da se utvrdi da li određena supstanca zaista funkcioniše i možda još važnije, da li je bezbedna.
Pre nego što nešto dobije dozvolu za široku primenu, prolazi kroz laboratorijska istraživanja, ispitivanja na životinjama, a zatim klinička ispitivanja na ljudima. Internet je međutim, taj redosled potpuno okrenuo.
Danas je moguće da se kupe takozvani research-grade peptidi, supstance namenjene istraživanju, a ne upotrebi kod ljudi. Neki korisnici ih ipak kupuju i ubrizgavaju, često na osnovu preporuka sa društvenih mreža.
Naučnici upozoravaju na dva potpuno različita problema. Prvi je pitanje šta se zaista nalazi u bočici, ako proizvod nije napravljen u kontrolisanom i regulisanom procesu, postoji rizik od kontaminacije ili nečistoća. Dok je drugi problem je još ozbiljniji: možda ne znamo kakav uticaj taj peptid ima na ljudski organizam.
U istraživanjima na životinjama, kod pojedinih eksperimentalnih peptida primećeni su ozbiljni neželjeni efekti, uključujući oštećenja organa, neurotoksičnost i promene povezane sa stvaranjem abnormalnih proteinskih naslaga. Istraživači sa Stanforda upozoravaju da odsustvo trenutnih simptoma nije dokaz dugoročne bezbednosti.
A šta je sa BPC-157 i "Wolverine" peptidima?
Jedan od primera koji se često pojavljuje na internetu jeste BPC-157, peptid koji se promoviše kao sredstvo za brži oporavak nakon treninga i regeneraciju tkiva. Na društvenim mrežama često se pojavljuje u kombinaciji sa drugim supstancama pod nazivom "Wolverine stack".
Ali ovde postoji ozbiljan naučni problem: BPC-157 se često predstavlja kao prirodni peptid iz želudačnog soka. Međutim, istraživači sa Stanforda navode da supstanca zapravo nije prirodno prisutna u ljudskom organizmu onako kako se tvrdi, što dodatno komplikuje priču o njenoj bezbednosti.
Drugim rečima, etiketa "prirodno" sama po sebi nije garancija sigurnosti.
Zašto su onda peptidi toliko popularni?
Delom zbog uspeha GLP-1 lekova. Lekovi zasnovani na ovoj grupi peptida pokazali su da molekuli koji deluju na metaboličke puteve imaju terapijski efekat. Njihova popularnost promenila je i način na koji farmaceutska industrija razmišlja o lekovima koji se primenjuju injekcijama.
Istovremeno, otvorila se ogromna komercijalna niša. Ljudi ne trebaju peptide samo da bi lečili bolesti, već i da bi izgubili kilograme, izgradili mišiće, ubrzali oporavak, promenili izgled ili jednostavno "optimizovali" organizam.
A kada se naučni termini spoje sa obećanjem transformacije, i to brze, granica između medicine i wellness industrije lako postane nejasna. Oprez ne znači da su peptidi precenjena ideja, naučnici očekuju da bi upravo ova grupa molekula mogla da donese nove terapije za čitav niz bolesti, iapk do tada oni moraju da prođu čitav niz strogih kontrola i testiranja kako bi se utvrdila njihova bezbednost.
(EUpravo zato/Stanford Medicine)