Novi izveštaj naučnika sa Univerziteta u Vermontu sugeriše da bi mnogo bolje rezultate dala kombinacija dva pristupa: manje natrijuma i više kalijuma u ishrani. Drugim rečima, nije važno samo koliko soli unosimo, već i da li organizam dobija dovoljno minerala koji ublažavaju štetne efekte.
"Vreme je da se dijetoterapije posmatraju holistički, jer je poznato da komponente iz hrane međusobno deluju", rekla je dr Naomi Fukagava, profesorka medicine na Medicinskom fakultetu sa Univerziteta u Vermontu i prva autorka izveštaja.
Regulacija je moguća
Visok krvni pritisak pogađa više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta i jedan je od glavnih faktora rizika za srčani i moždani udar. Dosadašnje smernice uglavnom su bile usmerene na ograničavanje natrijuma, ali autori novog izveštaja objavljenog u American Journal of Clinical Nutrition, smatraju da bi preporuke trebale da se prošire, kao i da se stavi akcenat i na povećanje unosa kalijuma.
"Sve je više dokaza da povećanje unosa kalijuma u ishrani, kao i smanjenje unosa natrijuma, zajedno deluju na bolje upravljanje hipertenzijom", rekla je dr Fukagava.
Pre svega jer kalijum pomaže organizmu da održi ravnotežu tečnosti i ublaži dejstvo natrijuma na krvne sudove, što doprinosi boljoj kontroli krvnog pritiska. Iako je ovaj mineral prisutan u brojnim namirnicama, većina ljudi ga unosi manje nego što je preporučeno.
Najbolji prirodni izvori kalijuma su voće, povrće, mahunarke i mlečni proizvodi. Naučnici naglašavaju da prehrambena industrija može kuhinjsku so delimično da zameni kalijumovim solima, ali da postoje ograničenja jer veće količine menjaju ukus hrane i daju blagu metalnu notu.
Stoga, kako smatraju buduće smernice za prevenciju i lečenje hipertenzije bi trebale da posmatraju natrijum i kalijum kao tim, a ne kao odvojene nutritivne faktore. Takav pristup bi mogao da predstavlja značajan korak ka boljoj zaštiti zdravlja srca i krvnih sudova.
(EUpravo zato/Science daily)