Ljubitelji ove aktivnosti ističu da osećaj povezanosti s prirodom ima brojne koristi za zdravlje.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovakav vid rekreacije krije rizike po zdravlje koji nisu zanemarljivi. Bezbednost ne zavisi samo od toga koliko dobro plivamo, već i od uslova u vodi, vremenskih prilika i kvaliteta same vode.
Jedna od najvećih opasnosti nije dubina vode, već njena temperatura. Čak i tokom toplih letnjih dana, jezera i reke uglavnom ostaju veoma hladne, naročito ispod gornjeg sloja površine.
Nagli ulazak u hladnu vodu može da izazove takozvani hladni šok (imerzioni sindrom), ubrzano disanje, nekontrolisano dahtanje i naglo opterećenje srca. Kod pojedinih ljudi on dovodi do gubitka kontrole nad disanjem ili otežanog plivanja u prvim trenucima nakon ulaska u vodu, što rezultira utapanjem.
Ono što ne vidimo često predstavlja najveći rizik
Za razliku od bazena, voda u prirodi se stalno menja. Rečna struja je mnogo jača ispod površine nego što izgleda sa obale, dok se u jezerima nalaze potopljena stabla, kamenje, granje ili je dno različitih dubina.
Na moru dodatni rizik predstavljaju morske struje, talasi i promenljivi vremenski uslovi. Mesto koje je jednog dana bezbedno za kupanje već narednog predstavlja rizično, usled obilnih padavina, vetra ili povećanog vodostaja.
Postavlja se i pitanje mikrobiološke ispravnosti, jer bistra voda ne znači i da je bezbedna. Nakon obilnih kiša u reke, jezera i priobalna područja dospevaju bakterije i drugi mikroorganizmi poreklom iz kanalizacije ili sa poljoprivrednih površina.
Stručnjaci savetuju da se izbegava gutanje vode tokom plivanja, da se otvorene rane zaštite vodootpornim flasterom i da se nakon kupanja operu ruke pre jela. Ako se posle boravka u vodama u prirodi pojave dijareja, povraćanje ili povišena temperatura, važno je da obavestite lekara o tome.
Iskusni plivači takođe upadaju u nevolje
Dobar plivač nije automatski i bezbedan plivač u prirodnim uslovima gde ima puno promenljivih. Umor, hladnoća, grčevi ili iznenadne promene uslova otežavaju povratak do obale čak i osobama koje redovno plivaju.
Zbog toga stručnjaci napominju da se nikada ne pliva samostalno, da se ne skače u vodu čija dubina nije proverena i da se kada god je moguće, biraju uređena kupališta ili mesta na kojima postoji spasilačka služba.
Boravak u prirodi i plivanje doprinose boljem raspoloženju, smanjenju stresa i većoj fizičkoj aktivnosti. Upravo zbog toga plivanje u divljini privlači sve više ljudi širom sveta. Ipak, stručnjaci naglašavaju da uživanje u ovoj vrsti rekreacije ne podrazumeva odsustvo rizika.