Napredak medicine poslednjih decenija doneo je nove mogućnosti kada je prevencija, dijagnostika i lečenje raka u pitanju. Zahvaljujući savremenim terapijama, skrining programima i boljem razumevanju bolesti, mnogi oblici malignih tumora danas mogu uspešno da se leče ili drže pod kontrolom.
Ipak, novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorava da taj napredak nije svima podjednako dostupan. Uprkos velikim dostignućima, milioni ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup pravovremenoj dijagnostici, kvalitetnom lečenju i nezi.
Najveće prepreke
U izveštaju Global status report on cancer 2026: The future we choose together, SZO navodi da svet danas istovremeno svedoči dvema suprotstavljenim činjenicama: ubrzanom napretku u borbi protiv raka i dubokim nejednakostima koje određuju ko će od tog napretka imati koristi.
Razlog za to leži u činjenici da je prisutna velika razlika u razvijenosti zdravstvenih sistema,finansijskim mogućnostima i dostupnosti zdravstvene zaštite. Stoga se šanse za rano otkrivanje bolesti i uspešno lečenje značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Upravo zato, SZO ocenjuje da te nejednakosti predstavljaju jedan od najvećih izazova u globalnoj borbi protiv raka.
Prema procenama predstavljenim u izveštaju, u svetu se trenutno na godišnjem nivou registruje oko 20,6 miliona novih slučajeva raka, dok gotovo 10 miliona ljudi izgubi život zbog ove bolesti.Ukoliko se postojeći trendovi nastave, do 2050. godine broj novoobolelih mogao bi da poraste na gotovo 35 miliona godišnje.
SZO naglašava da će rast broja obolelih predstavljati posledicu kombinacije faktora, među kojima su glavni: starenje stanovništva, sve veća populacija i veća izloženost faktorima rizika.
U zemljama sa nižim prihodima često nedostaje stručni kadar, dijagnostička oprema, radioterapijski centri, osnovni lekovi i organizovani skrining programi. Istovremeno, finansijski troškovi lečenja predstavljaju opterećenje za mnoge porodice, zbog čega pojedini pacijenti odlažu ili prekidaju terapiju.
Poređenja radi u razvijenim zemljama oko 85 odsto dece obolele od raka i žena sa rakom dojke preživi najmanje pet godina, dok u siromašnijim državama taj procenat iznosi svega 30 odsto. Istovremeno, zemlje sa nižim prihodima imaju znatno slabiji pristup terapijama za lečenje raka, a 23 države nemaju ni mogućnost radioterapije.
Izveštaj pokazuje i da je smrtnost od raka u podsaharskoj Africi nesrazmerno visoka, dok dve trećine zemalja ne pokriva lečenje kroz standardne zdravstvene pakete. Zbog visokih troškova, u pojedinim sredinama čak 90 odsto pacijenata odustaje od lečenja, a mnoge porodice suočavaju se sa finansijskim i psihološkim posledicama bolesti.
Ljudi kao centar i tri pravca za budućnost
Jedna od glavnih poruka izveštaja jeste da borba protiv raka ne sme da bude usmerena isključivo na bolest, već i na dobrobit čoveka koji sa njom živi.
Stoga, SZO poziva zemlje da razvijaju zdravstvene sisteme koji će obezbediti ne samo kvalitetno lečenje, već i psihološku podršku, rehabilitaciju, palijativnu negu, socijalnu zaštitu i pomoć porodicama obolelih. Iskustva pacijenata, navodi se u izveštaju, trebalo bi da budu važan deo planiranja zdravstvenih politika.
Kako bi se smanjio globalni teret, SZO predlaže tri strategije za buduće delovanje. Prvi se odnosi na jačanje zdravstvenih sistema kroz ulaganje u zdravstvene radnike, prevenciju, rano otkrivanje bolesti i uključivanje onkološke zaštite u zdravstvenu zaštitu.
Drugi podrazumeva bolju podršku pacijentima, uz uvođenje bolje socijalne podrške i uključivanje osoba koje imaju iskustvo sa rakom u kreiranje zdravstvenih politika.
Treći pravac odnosi se na ulaganja u istraživanja i inovacije koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva, kao i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa savremenim terapijama.
Naziv izveštaja "The future we choose together", nije odabran slučajno. SZO poručuje da porast broja obolelih ne znači da je takav ishod neizbežan. Naprotiv, ulaganje u prevenciju, smanjenje faktora rizika, rano otkrivanje bolesti, jačanje zdravstvenih sistema i obezbeđivanje jednakog pristupa lečenju mogu značajno da promene tok bolesti kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.
Drugim rečima, budućnost bogrbe protiv raka ne zavisi samo od novih medicinskih otkrića, već i od odluka koje države, zdravstveni sistemi i društvo donosi već u ovom trenutku.
(EUpravo zato/WHO)